После одржаног састанка 23.12.2021.године у Влади који је био позитиван, потписивање ПКУ, после законских процедура биће потписан до 30.12.2021.године.

Самостални синдикат културе Србије
Драгана Ђорђевић,председник

После двогодишњих преговора за поптписивање Анекса ПКУ, који на последњем састанку 02.12.2021. године нису завршени позитивно, због употно негативног става Министарства финасија преговори су прекинути. За 23.12.2021. године добили смо позив за сатанак у Влади Србије на коме ће бити присутни Премијер Србије Ана Брнабић, Потпредседница Владе Србије и Министар културе и информисања Маја Гојковић и Министар финасија Синиша Мали. Очекујемо постизање договора за потписивање Анекса као и Споразума о продеужењу ПКУ. После одржаног састанка синдикати ће се огласити преко медија

Драге колегинице, колеге и саборци,

Казаћу оно што ми је на души као човеку и као раднику у култури. Нећу се бавити бројкама. То ће неко други. Дакле из културе. И то Културе са великим словима јер она то заслужује. Јер она је наша суштина и потреба. Наше знање, васпитање, образ и наша лична карта пред самим собом и пред светом. Ове речи можда изгледају крупно и претенциозно али то је тако само зато што смо деценијама срозавани, подцењивани и врло често са званичних места бесрамно довођени уз питање и констатацију, коме ви уопште требате, ионако не радите ништа. То је срамота.

Плате су нам најмање од свих плата. Срозане и такве су остале и поред неких подизања. Наше плате са средњом школом су на ивици минималца и на половини просечне потрошачке корпе. Када би знали колики нам је законски топли оброк и регрес а који бесмислено улази у плату, наша плата би била испод минималца. И она јесте испод минималца. Срамота.

Социјална помоћ се негде исплаћује а у великој већини не. Тамо где се исплаћује култура је врло често умањена у односу на оно што деле себи или изостављена. Кажњена. Као да неко прећутно каже оно што мисли, шта ви радите и коме ви требате! Срамота.

Не треба ИМ, што значи не треба никоме ни писменост, ни књига, ни представа, ни концерт, ни архивски списи који чувају векове постојања свих нас, нашу цивилизованост и историју, не треба нам ни Урош Предић ни Сеоба Срба у Музеју, не требају нам ни налазишта најстарије европске културе, ни споменици наших предака, ни споменици наших жртава...а све је то КУЛТУРА. Све је то наш индентитет. СРАМОТА.

И сви се на почетку и на крају дохвате културе. Кад им дођу гости, кад хоће да се лепо проведу, кад хоће да се смеју или да се узвисе. И онда никога није срамота. Сем нас, кад се светла угасе и треба остати са својом платом.

Питајте људе који су законски стекли стручна звања која нису лажна или плагијати, зашто им их на многим местима не признају кроз плату. И тога има у култури. Срамота.

Срамота. Шта је срамота? Дал је то што кроз радни однос у култури не можеш да напуниш просечну кућну корпу, дал то што купујемо половну гардеробу али тек кад спадне цена, дал кад треба да усвојиш уличног пса па немаш да платиш вакцине и чип и немаш довољно остатака хране да га свакога дана храниш...а где је породица, унуци, одмори...где је живот? Срамота.

Срамота али не наша. Срамота оних који са нама НЕЋЕ, НЕЋЕ, да разговарају по годину или две, што нама неће ни на писмо одговоре, што нама неће ни на службени допис да одговоре...ТО ЈЕ СРАМОТА ОНИХ КОЈИ ЗАСТУПАЈУ НАС ПРЕД ДРЖАВОМ И ПРЕД СВЕТОМ.

27.октобар 2021

 

За: European Federation of Public Service Employees (EUROFEDOP)
Rue Montoyer 39 boîte 20
1000 Brussels
Belgium

Поштовани Берте,

Наш Анекс гранског колективног уговора још увек није потписан. Молим вас да нам помогнете дописом, пре свега, министру културе гђи Маји Гојковић, која је уједно потпредседник Владе РС са којом, на жалост, од њеног постављања 28.10.2020.године још увек нисмо имали састанак. Уз небројене дописе за пријем, као и за наставак преговора, нисмо успели да допремо до ње.

Имали смо једну сесију преговора 2021.године, како је то било договорено већ фебруара 2020.године, а било прекинуто због КОВИДА-19. Наишли смо поново на негативан став Министарства финансија. Министарство финансија без аргумената негира право на јубиларне награде за 40 година рада, иако је у 2020.години у време тоталног затварања потписан Анекс за државне органе, здравство, правосуђе и локалну самоуправу, тај исти институт. Напомињемо оно што је главно - да је у питању 126 запослених у целој Србији у наредне 3 године, што је статистичка грешка у буџету РС. С обзиром на потписане Анексе, број запослених је неколико десетина хиљада. Оваква дискриминација запослених у култури РС постоји још од 2014. године када је дошло до умањења зарада у јавном сектору, што се односило и на нас, али се прво повећање односило и на све осим на нас, тако да су наше зараде умањене све до данас за 6% у односу на остале у јавном сектору са којима смо били у равни пре 2014.године.

Што се тиче нас, социјални дијалог не постоји нити однос државе према онима који чувају ДНК сваке нације, па и наше, а то је култура.

У Братислави од 21-24.октобра 2021.године одржан је међународни синдикални скуп у организацији Еурофедопа и ЕЗЕ,где је између осталих тема било и питање социјалног дијалога .Ја сам испред делегације Србије изнела пре свега наш проблем, а то је одсуство комуникације са кабинетом Министарства културе,са крајњим закључком излагања да социјалног дијалога у Србији нема.

Председниk Синдиката културе Србије
Драгана Ђорђевић,с.р.

Објављен у Сл.Гл.106/18 28.12.2018.године

Мишљење потредседника Владе и министра Маје Гојковић

Закон о култури 1 део

Закон о култури 2 део

Текст мишљења Министарства културе није обавезујући, и из аргументованог мишљења стручне службе Самосталног синдиката Србије то се јасно да и видети.