Наша мисија: Заштита права и интереса запослених у институцијама културе Републике Србије

ПРИСТУПНИЦА (преузимање)

ХИТНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Застарело

После двогодишњих преговора за поптписивање Анекса ПКУ, који на последњем састанку 02.12.2021. године нису завршени позитивно, због употно негативног става Министарства финасија преговори су прекинути. За 23.12.2021. године добили смо позив за сатанак у Влади Србије на коме ће бити присутни Премијер Србије Ана Брнабић, Потпредседница Владе Србије и Министар културе и информисања Маја Гојковић и Министар финасија Синиша Мали. Очекујемо постизање договора за потписивање Анекса као и Споразума о продеужењу ПКУ. После одржаног састанка синдикати ће се огласити преко медија

 

Писмо ГО културе Панчева

Застарело

Драге колегинице, колеге и саборци,

Казаћу оно што ми је на души као човеку и као раднику у култури. Нећу се бавити бројкама. То ће неко други. Дакле из културе. И то Културе са великим словима јер она то заслужује. Јер она је наша суштина и потреба. Наше знање, васпитање, образ и наша лична карта пред самим собом и пред светом. Ове речи можда изгледају крупно и претенциозно али то је тако само зато што смо деценијама срозавани, подцењивани и врло често са званичних места бесрамно довођени уз питање и констатацију, коме ви уопште требате, ионако не радите ништа. То је срамота.

Плате су нам најмање од свих плата. Срозане и такве су остале и поред неких подизања. Наше плате са средњом школом су на ивици минималца и на половини просечне потрошачке корпе. Када би знали колики нам је законски топли оброк и регрес а који бесмислено улази у плату, наша плата би била испод минималца. И она јесте испод минималца. Срамота.

Социјална помоћ се негде исплаћује а у великој већини не. Тамо где се исплаћује култура је врло често умањена у односу на оно што деле себи или изостављена. Кажњена. Као да неко прећутно каже оно што мисли, шта ви радите и коме ви требате! Срамота.

Не треба ИМ, што значи не треба никоме ни писменост, ни књига, ни представа, ни концерт, ни архивски списи који чувају векове постојања свих нас, нашу цивилизованост и историју, не треба нам ни Урош Предић ни Сеоба Срба у Музеју, не требају нам ни налазишта најстарије европске културе, ни споменици наших предака, ни споменици наших жртава...а све је то КУЛТУРА. Све је то наш индентитет. СРАМОТА.

И сви се на почетку и на крају дохвате културе. Кад им дођу гости, кад хоће да се лепо проведу, кад хоће да се смеју или да се узвисе. И онда никога није срамота. Сем нас, кад се светла угасе и треба остати са својом платом.

Питајте људе који су законски стекли стручна звања која нису лажна или плагијати, зашто им их на многим местима не признају кроз плату. И тога има у култури. Срамота.

Срамота. Шта је срамота? Дал је то што кроз радни однос у култури не можеш да напуниш просечну кућну корпу, дал то што купујемо половну гардеробу али тек кад спадне цена, дал кад треба да усвојиш уличног пса па немаш да платиш вакцине и чип и немаш довољно остатака хране да га свакога дана храниш...а где је породица, унуци, одмори...где је живот? Срамота.

Срамота али не наша. Срамота оних који са нама НЕЋЕ, НЕЋЕ, да разговарају по годину или две, што нама неће ни на писмо одговоре, што нама неће ни на службени допис да одговоре...ТО ЈЕ СРАМОТА ОНИХ КОЈИ ЗАСТУПАЈУ НАС ПРЕД ДРЖАВОМ И ПРЕД СВЕТОМ.

Jавна седница испред згарде Владе РС

Застарело

Дана 4.11.2021. године четри Синдиката културе, управе, образовања и науке одржаће јавну седницу испред згарде Владе РС. Као одговорни због лошег стања са короном, седници ће приствовати само чланови Републичких одбора.

Писмо Еурофедопу - Берту

Застарело

27.октобар 2021

 

За: European Federation of Public Service Employees (EUROFEDOP)
Rue Montoyer 39 boîte 20
1000 Brussels
Belgium

Поштовани Берте,

Наш Анекс гранског колективног уговора још увек није потписан. Молим вас да нам помогнете дописом, пре свега, министру културе гђи Маји Гојковић, која је уједно потпредседник Владе РС са којом, на жалост, од њеног постављања 28.10.2020.године још увек нисмо имали састанак. Уз небројене дописе за пријем, као и за наставак преговора, нисмо успели да допремо до ње.

Имали смо једну сесију преговора 2021.године, како је то било договорено већ фебруара 2020.године, а било прекинуто због КОВИДА-19. Наишли смо поново на негативан став Министарства финансија. Министарство финансија без аргумената негира право на јубиларне награде за 40 година рада, иако је у 2020.години у време тоталног затварања потписан Анекс за државне органе, здравство, правосуђе и локалну самоуправу, тај исти институт. Напомињемо оно што је главно - да је у питању 126 запослених у целој Србији у наредне 3 године, што је статистичка грешка у буџету РС. С обзиром на потписане Анексе, број запослених је неколико десетина хиљада. Оваква дискриминација запослених у култури РС постоји још од 2014. године када је дошло до умањења зарада у јавном сектору, што се односило и на нас, али се прво повећање односило и на све осим на нас, тако да су наше зараде умањене све до данас за 6% у односу на остале у јавном сектору са којима смо били у равни пре 2014.године.

Што се тиче нас, социјални дијалог не постоји нити однос државе према онима који чувају ДНК сваке нације, па и наше, а то је култура.

20211101 104929У Братислави од 21-24.октобра 2021.године одржан је међународни синдикални скуп у организацији Еурофедопа и ЕЗЕ,где је између осталих тема било и питање социјалног дијалога .Ја сам испред делегације Србије изнела пре свега наш проблем, а то је одсуство комуникације са кабинетом Министарства културе,са крајњим закључком излагања да социјалног дијалога у Србији нема.

 

Председниk Синдиката културе Србије
Драгана Ђорђевић,с.р.

МИШЉЕЊЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

Застарело

pdf icoМишљење потредседника Владе и министра Маје Гојковић

pdf icoЗакон о култури 1 део

pdf icoЗакон о култури 2 део

Текст мишљења Министарства културе није обавезујући, и из аргументованог мишљења стручне службе Самосталног синдиката Србије то се јасно да и видети.

ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ 2021.

Застарело

Пандемија короне, која већ предуго траје, променила је свет, животе и навике људи, начин рада и комуникације, моделе сарадње и пословања. Економска криза, проузрокована закључавањем, изолацијом, смањеним обимом производње, пропадањем предузећа и читавих грана производње, оставља несагледиве последице.

Прекарни рад постаје свакодневица, а отказе деле мејловима и смс порукама. Уговори се потписују на месец или нешто више дана, а након тога не продужавају, „лизинг“ агенције све више имају посла са радником, као главном робом за трговање, запослени „својевољно“ потписују „бланко отказе“...

Закони се мењају губећи сваки смисао и душу. Радницима се нуде усмени или писани уговори, којима нису регулисана њихова основна права из рада. Синдикат се и даље гледа као на „нужно зло“, чији се захтеви за поштовање права радника оцењују као кочница развоју и игноришу.

Отказе добијају и жене које су остале у другом стању, запослени се незаконито премештају на лошије плаћена и неадекватна радна места. Све је више примера отпуштања због синдикалне активности или због обелодањивања детаља о крађи и корупцији у предузећима.

Може ли се неолибералном капитализму чији је једини циљ профит одупрети нека снага иза које ће стати радни човек?

Одговор је може, синдикат.

Јер, синдикат је био и остао ослонац радничкој класи и истински борац за бољи и праведнији свет.

Зато, на наш и ваш празник, Међународни дан рада, поново спречени да се традиционално окупимо, са својих радних места или од куће, подигнимо глас како би нас сви јасно чули и разумели.
Покажимо да, иако је пандемија обуставила многе уобичајене активности, борба за радничка права неће мировати.

Да нећемо стати док не докажемо послодавцима и држави да без радника нема напретка, јер радници су ти који стварају, граде, уче и лече.

Да ћемо се оштро супротставити сваком покушају да оправдани, али и орочен рад из дневних соба и трпезарија у сопственим домовима, постане правило појединих послодаваца и да уговори о раду на неодређено постану само изузетак.

Покажимо одговорност за своје породице и колеге, поштујући препоруке наших хероја, лекара у првим борбеним редовима у црвеним зонама, јер борба за живот и здравље се наставља.
И не заборавимо, само удружени, јединствени и солидарни можемо се изборити за већа права, боље услове рада и веће зараде, за бољу будућност Србије у којој расту наша деца.

Свим радницима и њиховим породицама желимо добро здравље и срећан Међународни дан рада.

Савез самосталних синдиката Србије