НОВА ЦЕНА РАДА ОД 01.03.2021. ИЗНОСИ 3.415,52 ДИНАРА

Истраживање Европске фондације за побољшање услова живота и рада – EUROFOUND, објављено 3. децембра 2020. године
Какве год да су користи од рада на даљину - а има их много, укључујући флексибилније радно време, повећану продуктивност и мање путовања на посао - постоје недостаци, што ће потврдити многи од трећине Европљана који су током пандемије радили искључиво од куће. Примарна међу њима је култура „увек на вези“ коју ствара рад на даљину, подстичући раднике да одговоре на е-пошту, телефонске позиве и текстове са посла, дуго након завршетка радног дана или недеље. Ова ситуација се може погоршати ако организациона култура на послу подстакне запослене да прихвате велика оптерећења и уложе често неплаћен прековремени рад. Све то нарушава равнотежу између посла и приватног живота, што доводи до сукоба између ове две сфере живота, до недовољног одмора и здравствених проблема, попут стреса повезаног са радом и поремећаја спавања.
Забринутост због утицаја рада на даљину на ментално здравље и равнотежу рада и приватног живота радника није везана само за овај период пандемије, али експлозија у раду од куће сигурно је усмерила пажњу политике на њих, што је довело до расправе око правa на искључење. Формално гледано ово право може се описати као право радника да искључе своје дигиталне уређаје након посла, а да се не суоче са негативним последицама због нереаговања на комуникацију шефова, колега или клијената. Идеја није нова и већ је била неко време у центру пажње 2016. године, када је Француска по том питању усвојила закон.
Осим Француске, још само три земље тренутно - Белгија, Италија и Шпанија - имају по закону право на искључење. Нико не прописује начин на који се ово право мора операционализовати и ослања се на социјални дијалог унутар компанија и на нивоу сектора. Постоје разлике у погледу тога које раднике покрива закон и постојања резервне опције уколико преговори не постигну споразум - француско законодавство, на пример, у овом случају захтева од послодавца да сачини повељу којом се дефинишу поступци за остваривање права.
У Холандији и Португалији су дати законски предлози, али ту се стало. Још осам земаља (Финска, Немачка, Ирска, Литванија, Луксембург, Малта, Словенија и Шведска) расправљају о том питању, а дискусије су биле најнапредније у Немачкој, на Малти и Ирској, где су последњих недеља изнети законски предлози. У неким од ових земаља дебата се поново наставила са ширењем рада на даљину током пандемије.
У осталим државама чланицама о томе нема расправе. То је можда због мале распрострањености рада на даљину, као што је случај у већини држава чланица источне Европе, или перцепције да је постојеће законодавство довољно или зато што је колективно преговарање пожељнији приступ бављењу питањима равнотеже између пословног и приватног живота.
Није идентификована ниједна процена утицаја постојећег права на искључење на одредбе у националном законодавству и без евалуације тешко је знати шта функционише, а шта не у свакој од земаља. Међутим, постоје докази да су ове одредбе помогле јачању колективног преговарања по том питању, што је резултирало већим бројем потписаних споразума како на секторском тако и на нивоу компанија.
Споразуми које су постигли социјални партнери на нивоу предузећа примењују низ тврдих и меких мера за примену права на прекид везе. Тешке мере укључују искључивање интернет веза запослених након одређеног времена или блокирање долазних порука - ефективно „право на прекид везе“. Мекше мере укључују „искачуће поруке“које подсећају раднике (или клијенте) да не постоји потреба да се на е-поруке одговори ван радног времена. Такви мекши приступи често су праћени обуком која наглашава важност равнотеже између посла и приватног живота. Иако различити приступи компанијама пружају флексибилност да прилагоде решења њиховим потребама, импликације и утицај се разликују. Тврди приступ може бити ефикаснији и на послодавца ставља терет, али може ограничити флексибилност и послодаваца и радника око радног времена.
Упркос националним разликама међу социјалним партнерима постоји широки консензус да питање прекида везе, као и организација радног времена на даљину, морају бити утврђени и договорени кроз социјални дијалог на нивоу предузећа или сектора како би се осигурало да буду прилагођени специфичним потребама сектора и предузећа.
У резолуцији усвојеној 1. децембра, посланици у Одбору за запошљавање Европског парламента изјавили су да државе чланице морају осигурати да радници могу да остваре право на ефикасно прекидање везе, укључујући и путем колективних уговора. Додајући да је ово право од виталног значаја за заштиту здравља радника, позвали су Комисију да предложи директиву ЕУ која то право садржи. Очекује се да ће се о овој резолуцији гласати на пленарној седници у јануару 2021. Након што је Парламент одобри, она ће бити упућена Комисији и државама чланицама на примену као део будућих регулаторних одлука.
С обзиром на то да је пандемија КОВИД-19 покренула нову расправу у многим земљама о проширивању флексибилног рада (укључујући и рад на даљину) на већи број радника, вероватно ће расправе о праву на прекид везе постати све хитније, као „нова нормалност“ у начину рада. Повећање броја постигнутих колективних уговора и акција предузетих на нивоу предузећа у земљама са законодавством по том питању показује не само важну улогу социјалних партнера, већ и то да законодавство може дати подстицај за решавање овог питања, које и даље може бити отворено за прилагођавање специфичним захтевима на нивоу предузећа.

Aнекс-допуна ПКУ потписан 26.11.2020.године,објављен је у "Службеном гласнику РС" број 144/20 од 27.11.2020.године.

Овим дописом вас позивамо на свечано потписивања Посебног колективног уговора о допуни Посебног колективног уговора за уста­нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, које ће се одржати у четвртак, 26. новембра 2020. године, у 9,00 сати, у згради Министарства културе и информисања, Београд, Влајковићева 3/I, Сали за конференције.

Молимо све председнике репрезентативних синдиката - потписнике да са собом понесу писмено овлашћење за потписивање овог уговора и печат.

Чл. 26а јуче је прошао на Влади. Чека се позив из кабинета нашег министарства да се потпише.

Достављамо вам линк у коме је мишљење Министарства за заштиту животне средине, у коме је објашњење да удружења и укључујући синдикате нису обвезници плаћања еко таксе.

https://www.ekologija.gov.rs/eko-taksa/#more-32112

Установе, које нису испоштовале враћање коефицијената по допису МКИ, наека нам доставе у писменој форми проблеме, који су везани са применом коефицијената, по основу звања.

	ЦИРКУЛАРНИ ДОПИС МКИ од 16.07.2019.
	ДОПИС ЦИРКУЛАР 16. ЈУЛ 2019. ГОДИНЕ
	СЛ.БЕЛЕШКА-16.07.2019.
	Допис 05.07.2019. Министарству културе

Кабинет председника Владе доставио је овом министарству е-поштом 21. августа 2020. године коначно Упутство/мере за установе културе, које је Влада Републике Србије у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије и уз сарадњу са бројним културним посланицима и институцијама предлаже мере здравствене заштите и препоруке за безбедно организовање рада установа културе из домена делатности позоришта, биоскопа и организације концерата у објектима и просторима институција које се баве културном делатношћу током епидемије заразне болести COVID-19 у Републици Србији.

Наведене мере смо вам доставили путем е-поште у петак, 21. августа 2020. године,с напоменом да се обавезно примењују почев од понедељка, 24. августа 2020. године. Имајући у виду да се прописаним упутством предложене мере здравствене заштите и препоруке за безбедно организовање рада установа културе из домена делатности позоришта,
биоскопа и организације концерата у објектима и просторима институција које се баве културном делатношћу током епидемије заразне болести COVID-19 у Републици Србији, указујемо да је потребно извршити усклађивање свих аката из домена безбедности и здравља на раду, у циљу несметане примене наведених мера од стране свих субјеката наведених у упутству..

Такође, напомињемо да је свака установа, односно послодавац, одговоран за доследну примену прописаних мера здравствене заштите и безбедности на раду, сходно делатности коју установа културе обавља.

Непоступање по наложеним мерама повлачи за собом одговорност на основу прописа којима се регулише заштита становништва од заразних болести, те су установе културе и информисања дужне да наложене мере спроводе директно и непосредно, као и сва правна и физичка лица на које се ове мере односе.

С поштовањем,
В.д. СЕКРЕТАР МИНИСТАРСТВА
Игор С. Јовичић

ЕУРОФЕДОП
Брисел, 18.08.2020.
За: Драгану Ђорђевић
Председницу

Драга Драгана,

Драго ми је кад чујем да си добро и да си здрава.

Ваша, али и друге владе, искористили су пандемијску кризу, не само да игноришу постигнуте споразуме, него и да коришћењем посебних овлашћења синдикатима живот учине немогућим (као у Мађарској, на пример).

Што се тиче вашег досијеа и одговора ваше владе Савету Европе, она ће се сигурно изговарати кризом изазваном корона вирусом.

Због тога ћу проверити у Европској комисији ко је одговоран за преговоре о проширењу, а посебно за поглавље посвећено социјалном дијалогу.

Чим то сазнамо, послаћу ти копију наших «открића», коју ћете онда моћи да проследите својим преговарачима.

Буди ми здрава и видимо се!

Берт Ван Каленберг
Генерални секретар Еурофедоп

Београд, 13.08.2020.

ЕУРОФЕДОП
БЕРТ КАЛЕМБЕРГ

Поштовани,

Захваљујемо се на ангажовању и писменом обраћању Председнику Владе Србије за потписивање Анекса Посебног колективног уговора запослених у култури, али нажалост ни после једанаест месеци нисмо потписали. После нашег виђења у Бечу, задесила нас је пандемија тако да преговори иако су у фебруару били доведени до краја, остали су на чекању. Влада Србије је потписала са допуне Колективних уговора за цели јавни сектор 22.04.2020. године којима се регулишу права запослених у време пандемије, осим за културу. На сва наша обраћања дописе, као и интервенције ресорног министарства нисмо потписали Анекс. Сматрамо да је Влада Србије извршила дискриминацију према једној делатности неосновано, као и да је прекршила потписане Конвенције.

Овим путем Вас молимо да нам помогнете да се наш глас чује у Савету Европе а они да известе Европску комисију.

До сада сте нам много помогли зато се унапред захваљујемо и на овој помоћи.

Срдачан поздрав од мене лично и посленика културе Србије.

Самостални синдикат културе Србије
Предсеник
Ђордјевић Драгана

Републички одбор Самосталног синдиката културе Србије
Драгана Ђорђевић,председник

Самостални синдикат културе Србије на захтев свог премијера, а то је наше чланство, диже свој глас како би шира јавност имала увид да једино запослени у култури нису потписали допуну ПКУ, иако смо први кренули са предлогом пре једанаест месеци у преговоре, али нажалост сви из јавног сектора потписаше са неким елементима из нашег предлога, али култура је остала без потписивања. Ко је то љут на културу? Ко се оглушио на безброј дописа упућених свим релевантним учесницима преговора? Зашто само запослени трпе последице немара,па оболели од короне примају 65% када су на боловању? На ова питања дo данас нисмо добили одговоре.

Самостални синдикат културе Србије за ових једанаест месеци урадио је све да до потписивања дође али очигледна је намера да се сва одговорност пребаци на неког другог а не на Владу Србије чија министарства су учествовала у преговорима.

Треба нагласити да запослени у култури имају најмање плате, најмањи број дана годишњег одмора, најмања остала права која имају остали запослени у јавном сектору, па вероватно је овај списак умањених права за културу био модел и да се не потпише допуна ПКУ.

Позивамо све директоре институција културе да буду КРЕАТИВНИ, а шта то подразумева нека нас контактирају путем мејла или телефона.

Београд, Самостални синдикат културе Србије
30.07.2020. Председник

Драгана Ђорђевић,ср

Јуче је стигло негативно мишљење министарства финансија на предложени Анекс допуне ПКУ и наше министарство је одмах одговорило аргументовано на
овакво мишљење.

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Кнеза Милоша 20
БЕОГРАД

Поштовани,

Нашим дописом Број: 112-01-250/2019-01 од 14. јула 2020. године доставили смо вам, сагласно члану 46. став 1. Пословника Владе, ради разматрања и давања мишљења, текст Предлога Посебног колективног уговора о изменама и допуни Посебног колективног уговора за уста¬нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: Предлог), с образложењем, Предлогом закључка и Обрасцем ПФЕ.

Вашим дописом Број:110-00-322/2020-03 од 20. јула 2020. године доставили сте мишљење на наведени предлог којим нас обавештавате да остајете при мишљењу изнетом у вашем акту Број: 110-00-63/2020-03 од 13. фебруара 2020. године, у делу који се односи на измене и допуне важећег Посебног колективног уговора за уста¬нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 106/18) (у даљем тексту: Уговор).

Овим путем желимо да додатно образложимо предложену измену и допуне у члану 30. став 1. Уговора.

Чланом 3. Предлога предложена је измена подтачке (3) у члану 30. став 1. тачка 1) подтачке (3) која би гласила: „(3) здравствене рехабилитације запосленог;”. Наведном изменом не ради се о увођењу новог института, односно права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 1. тачка 3) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20)).

Чланом 3. Предлога предложена је допуна тако што се у ставу 1. тачка 1) после подтачке (8) додаје нова подтачка (9) која гласи: „(9) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запослених у складу са општим актом.”. Наведном допуном не ради се о увођењу новог института, односно права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 4. тачка 4) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20).

Чланом 3. Предлога предложена је допуна тако што се у ставу 1. тачка 2) после подтачке (4) додаје нова подтачка (5) која гласи: „(5) за 40 година рада проведеног у радном односу у висини подтачке (4) ове тачке увећане за 2%.”. За спровођење члана 3. Предлога којим се прописује ново право запосленом на исплату јубиларне награде и за 40 година рада проведеног у радном односу извршена је анализа потребних финансијских средстава за наредне три године (2020-2022). Као што смо навели у образложењу финансијских ефеката за укупно 178 запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе који би остварили ово право потребно је обезбедити финансијска средства у укупном износу од 27.921.135,00 динара. Напомињемо да је већ неколико запослених који би остварили ово право у међувремену преминуло од последица заразне болести „Ковид 19”. Такође, ни овом изменом не ради се о увођењу новог института, односно ексклузивног права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 4. тачка 4) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20).

Предложеном изменом и допунама у члану 3. Предлога свакако се не траже већа права за запослене у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, већ се ради само о покушају да се запослени у овим установама изједначе у својим правима са запосленима у осталим јавним службама, јер се у претходном периоду дешавало да запослени у култури често заостају за запосленим у другим делатностима.

Молимо вас да још једном размотрите достављени Предлог и дате позитивно мишљење на исти, а у циљу побољшања, односно изједначавања радноправног и социјалног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе са запосленима у осталим јавним службама.

С поштовањем,

М И Н И С Т А Р

Владан Вукосављевић

Поштованим,

У прилогу вам према договору, ради упознавања, достављам текст Предлога Посебног колективног уговора о изменама и допуни Посебног колективног уговора за уста­нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, с образложењем, Предлогом закључка и пропратним писмом које шаљемо Министарству финансија (наравно и осталим министарствима и законодавству), ради давања мишљења.

Наведене акте без одлагања доставићемо сутра на мишљење надлежним органима.

С поштовањем,
Никола Шеатовић

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР О ИЗМЕНАМА И ДОПУНИ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е