- Детаљи
Самостални синдикат културе Србије на захтев свог премијера, а то је наше чланство, диже свој глас како би шира јавност имала увид да једино запослени у култури нису потписали допуну ПКУ, иако смо први кренули са предлогом пре једанаест месеци у преговоре, али нажалост сви из јавног сектора потписаше са неким елементима из нашег предлога, али култура је остала без потписивања. Ко је то љут на културу? Ко се оглушио на безброј дописа упућених свим релевантним учесницима преговора? Зашто само запослени трпе последице немара,па оболели од короне примају 65% када су на боловању? На ова питања дo данас нисмо добили одговоре.
Самостални синдикат културе Србије за ових једанаест месеци урадио је све да до потписивања дође али очигледна је намера да се сва одговорност пребаци на неког другог а не на Владу Србије чија министарства су учествовала у преговорима.
Треба нагласити да запослени у култури имају најмање плате, најмањи број дана годишњег одмора, најмања остала права која имају остали запослени у јавном сектору, па вероватно је овај списак умањених права за културу био модел и да се не потпише допуна ПКУ.
Позивамо све директоре институција културе да буду КРЕАТИВНИ, а шта то подразумева нека нас контактирају путем мејла или телефона.
Београд, Самостални синдикат културе Србије
30.07.2020. Председник
Драгана Ђорђевић,ср
- Детаљи
Јуче је стигло негативно мишљење министарства финансија на предложени Анекс допуне ПКУ и наше министарство је одмах одговорило аргументовано на
овакво мишљење.
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА
Кнеза Милоша 20
БЕОГРАД
Поштовани,
Нашим дописом Број: 112-01-250/2019-01 од 14. јула 2020. године доставили смо вам, сагласно члану 46. став 1. Пословника Владе, ради разматрања и давања мишљења, текст Предлога Посебног колективног уговора о изменама и допуни Посебног колективног уговора за уста¬нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: Предлог), с образложењем, Предлогом закључка и Обрасцем ПФЕ.
Вашим дописом Број:110-00-322/2020-03 од 20. јула 2020. године доставили сте мишљење на наведени предлог којим нас обавештавате да остајете при мишљењу изнетом у вашем акту Број: 110-00-63/2020-03 од 13. фебруара 2020. године, у делу који се односи на измене и допуне важећег Посебног колективног уговора за уста¬нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 106/18) (у даљем тексту: Уговор).
Овим путем желимо да додатно образложимо предложену измену и допуне у члану 30. став 1. Уговора.
Чланом 3. Предлога предложена је измена подтачке (3) у члану 30. став 1. тачка 1) подтачке (3) која би гласила: „(3) здравствене рехабилитације запосленог;”. Наведном изменом не ради се о увођењу новог института, односно права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 1. тачка 3) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20)).
Чланом 3. Предлога предложена је допуна тако што се у ставу 1. тачка 1) после подтачке (8) додаје нова подтачка (9) која гласи: „(9) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запослених у складу са општим актом.”. Наведном допуном не ради се о увођењу новог института, односно права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 4. тачка 4) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20).
Чланом 3. Предлога предложена је допуна тако што се у ставу 1. тачка 2) после подтачке (4) додаје нова подтачка (5) која гласи: „(5) за 40 година рада проведеног у радном односу у висини подтачке (4) ове тачке увећане за 2%.”. За спровођење члана 3. Предлога којим се прописује ново право запосленом на исплату јубиларне награде и за 40 година рада проведеног у радном односу извршена је анализа потребних финансијских средстава за наредне три године (2020-2022). Као што смо навели у образложењу финансијских ефеката за укупно 178 запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе који би остварили ово право потребно је обезбедити финансијска средства у укупном износу од 27.921.135,00 динара. Напомињемо да је већ неколико запослених који би остварили ово право у међувремену преминуло од последица заразне болести „Ковид 19”. Такође, ни овом изменом не ради се о увођењу новог института, односно ексклузивног права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 4. тачка 4) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20).
Предложеном изменом и допунама у члану 3. Предлога свакако се не траже већа права за запослене у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, већ се ради само о покушају да се запослени у овим установама изједначе у својим правима са запосленима у осталим јавним службама, јер се у претходном периоду дешавало да запослени у култури често заостају за запосленим у другим делатностима.
Молимо вас да још једном размотрите достављени Предлог и дате позитивно мишљење на исти, а у циљу побољшања, односно изједначавања радноправног и социјалног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе са запосленима у осталим јавним службама.
С поштовањем,
М И Н И С Т А Р
Владан Вукосављевић
Прилог: Као у тексту.
Обрађивач предмета:
Никола Шеатовић
Потпис:
Лице које одобрава:
Игор С. Јовичић
Потпис:
Члан 3.
У члану 30. став 1. тачка 1) подтачка (3) мења се и гласи:
„(3) здравствене рехабилитације запосленог;”
У ставу 1. тачка 1) после подтачке (8) додаје се подтачка (9) која гласи:
„(9) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запослених у складу са општим актом.”.
У ставу 1. тачка 2) после подтачке (4) додаје се подтачка (5), која гласи:
„(5) за 40 година рада проведеног у радном односу у висини подтачке (4) ове тачке увећане за 2%.”.
- Детаљи
Поштованим,
У прилогу вам према договору, ради упознавања, достављам текст Предлога Посебног колективног уговора о изменама и допуни Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, с образложењем, Предлогом закључка и пропратним писмом које шаљемо Министарству финансија (наравно и осталим министарствима и законодавству), ради давања мишљења.
Наведене акте без одлагања доставићемо сутра на мишљење надлежним органима.
С поштовањем,
Никола Шеатовић
- Детаљи
- Детаљи
("Сл. гласник РС", бр. 94/2020)
Предмет
Члан 1
Овим правилником прописују се превентивне мере које је послодавац дужан да примени ради спречавања појаве и ширења заразне болести и отклањања ризика за безбедан и здрав рад запослених, као и лица која се затекну у радној околини, када надлежни орган прогласи епидемију заразне болести.
Обим примене
Члан 2
Овај правилник се примењује на свим радним местима у радној околини у којој се обавља рад изузев рада на терену и рада од куће.
План примене мера
Члан 3
Послодавац је дужан да, за сва радна места у радној околини, донесе план примене мера за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести, који је саставни део акта о процени ризика који се доноси сагласно закону и прописима из области безбедности и здравља на раду.
Послодавац је дужан да план примене мера, услед насталих промена које утичу на безбедан и здрав рад током трајања епидемије усаглашава са одлукама надлежног органа.
Садржина плана примене мера
Члан 4
Планом примене мера се утврђују мере и активности којима се повећава и унапређује безбедност и здравље запослених ради спречавања појаве епидемије заразне болести, као и мере и активности које се предузимају у случају појаве епидемије заразне болести у циљу безбедности и здравља на раду запослених и заштите присутних лица.
План примене мера обавезно садржи:
1) превентивне мере и активности за спречавање појаве епидемије заразне болести;
2) задужење за спровођење и контролу спровођења превентивних мера и активности;
3) мере и активности за поступање у случају појаве епидемије заразне болести.
Превентивне мере и активности за спречавање појаве епидемије заразних болести
Члан 5
Послодавац је дужан да на сваком радном месту у радној околини обезбеди примену превентивних мера, а нарочито следећих:
1) пре почетка рада обезбеди писане инструкције и упутства о мерама и поступцима за спречавање појаве епидемије заразне болести, који садрже информацију о симптомима заразне болести;
2) у складу са могућностима, уколико није организован рад у сменама, изврши прерасподелу радног времена увођењем друге или треће смене са мањим бројем запослених;
3) спроводи појачану хигијену и дезинфекцију радних и помоћних просторија што укључује редовну дезинфекцију просторија и често проветравање радног простора;
4) обезбеди запосленима довољне количине сапуна, убруса, текуће воде и дезинфекционих средстава на бази алкохола за прање руку;
5) обезбеди редовно чишћење свих површина које се често додирују на радном месту, посебно просторија и опреме као што су тоалети, кваке на вратима, фиксни телефони, рачунарска опрема и друга опрема за рад;
6) уреди начин вођења евиденције о дезинфекцији радних и помоћних просторија коју организује и спроводи;
7) обезбеди израду упутстава за безбедан и здрав рад са извођачима радова, добављачима, дистрибутерима и спољним сарадницима;
8) организује и обезбеди редовно уклањање отпада и смећа (канте за смеће обложене пластичном кесом) из просторија тако да се могу испразнити без контакта са садржајем.
Послодавац је дужан да у случају појаве заразне болести код својих запослених обезбеди примену превентивних мера, а нарочито следећих:
1) простор у коме је боравио запослени који је заражен се редовно физички и хемијски дезинфикује и проветрава;
2) поштују се процедуре уласка и изласка у просторије послодавца, користе прописана средства и опрема за личну заштиту на раду и друге мере заштите током процеса рада;
3) прецизно се дефинишу правци кретања запослених кроз радне и помоћне просторије;
4) организује се строга контрола кретања запослених из организационе јединице у којој је радио запослени који је заражен;
5) контакти запослених из организационе јединице у којој је боравио запослени који је заражен са другим запосленима се своде на нужне уз прописане мере заштите;
6) примењују се све друге мере по препоруци епидемиолога.
Задужење за спровођење и контролу спровођења превентивних мера и активности
Члан 6
Послодавац је дужан да у плану примене мера уреди обавезе и одговорности у вези са праћењем и контролом примене мера безбедности и здравља на раду.
Проверу ефикасности примене мера безбедности и здравља запослених на раду код послодавца врши лице за безбедност и здравље на раду.
Послови лица за безбедност и здравље на раду
Члан 7
Лице за безбедност и здравље на раду у сарадњи са послодавцем планира, спроводи и подстиче примену превентивних мера, а нарочито:
1) учествује у изради плана примене мера;
2) припрема писана упутства и инструкције за безбедан и здрав рад у циљу заштите здравља запослених од епидемије заразне болести;
3) контролише примену мера које су утврђене у плану примене мера који доноси послодавац;
4) врши контролу коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду;
5) сарађује са државним органима и даје потребна обавештења о примени превентивних мера безбедности и здравља на раду.
Обавезе запосленог
Члан 8
Запослени је обавезан да:
1) спроводи све превентивне мере безбедности и здравља на раду како би сачувао своје здравље, као и здравље других запослених;
2) наменски користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује, да не би угрозио своју безбедност и здравље као и безбедност и здравље других лица;
3) додатно брине о својој хигијени тако што ће редовно и правилно прати руке;
4) личну одећу држи одвојену од средстава и опреме за личну заштиту на раду и радног одела;
5) обавезно обавести послодавца уколико посумња на симптоме заразне болести код себе, код других запослених или чланова своје породице;
6) пре почетка рада прегледа своје радно место укључујући и средства за рад која користи, као и средства и опрему за личну заштиту на раду и да у случају уочених недостатака извести послодавца или друго овлашћено лице;
7) пре напуштања радног места, да радно место и средства за рад остави у стању да не угрожавају друге запослене;
8) у складу са својим сазнањима, одмах обавести послодавца о неправилностима, штетностима, опасностима или другој појави која би на радном месту могла да угрози његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених;
9) сарађује са послодавцем и лицем за безбедност и здравље на раду, како би се спровеле додатне неопходне мере за безбедност и здравље на раду.
Прелазна и завршна одредба
Члан 9
План примене мера из члана 3. овог правилника послодавци су дужни да донесу у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог правилника.
Члан 10
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у,,Службеном гласнику Републике Србије".
- Детаљи
Џожеф Штиглиц за “Социјалну Европу”
У нади да ће рецесија изазвана пандемијом брзо ишчезнути, креатори политике треба да направе паузу и сачине листу свега што ће бити потребно за постизање одрживог опоравка. Најургентнији приоритети политике били су очигледни од самог почетка, али за њих ће бити потребни тешки избори и политичка воља.
Иако изгледа као давна историја, дуго се није десило да су се економије широм света почеле затварати као одговор на пандемију КОВИД-19. Почетком кризе већина људи је очекивала брзи опоравак, уз претпоставку да је економији потребан само кратак временски период. Након два месеца огромне бриге и гомиле новца, настављамо тамо где смо стали.
Била је то примамљива идеја, али сад је јул, а опоравак је вероватно фантазија. Постпандемијска економија ће вероватно бити анемична, не само у земљама које нису успеле да управљају пандемијом, већ чак и у земљама које су се добро снашле. Међународни монетарни фонд пројектује да ће глобална економија до краја 2021. бити једва већа него што је била крајем 2019 и да ће америчка и европска економија и даље бити око 4% мања. Макроекономија нам говори да ће потрошња пасти због ослабљених биланса стања домаћинстава и фирми, банкрота који ће уништити организациони и информациони капитал и понашања уз строге мере опреза изазване неизвесношћу тока пандемије и реакцијама политике на њу. Истовремено, микроекономија нам говори да вирус делује попут пореза на активности које укључују блиски контакт међу људима. Као такав, он ће и даље покретати велике промене у обрасцима потрошње и производње, што ће заузврат донети ширу структурну трансформацију. Ми из економске теорије и историје знамо да тржишта сама по себи нису погодна за управљање таквом транзицијом, посебно имајући у виду да је она била неочекивана.
Не постоји једноставан начин претварања запослених у авиокомпанији у Зум техничаре. Чак и ако бисмо могли, сектори који се сада шире имају знатно мањи обим посла а захтевају више вештина од оних које истискују. Такође знамо да широке структуралне трансформације обично стварају традиционални кејнзијански проблем, захваљујући ономе што економисти називају ефекти прихода и супституције. У случају пандемије постоји трећи ефекат: пораст неједнакости. Пошто машине не могу бити заражене вирусом, изгледаће релативно атрактивније за послодавце, посебно у уговорним секторима који користе релативно више неквалификоване радне снаге. Будући да људи са малим примањима морају да потроше већи део свог прихода на основне производе од оних на врху, било какво повећање неједнакости услед аутоматизације биће контрадикторно.
Поред ових проблема, постоје два додатна разлога за песимизам. Прво, док монетарна политика може помоћи неким фирмама да се изборе са привременим ограничењима ликвидности - као што се догодило током велике рецесије 2008/09 - она не може поправити проблеме са солвентношћу, нити може подстаћи економију када су камате већ близу нуле.
Штавише, у САД-у и неким другим земљама „конзервативни“ приговори на повећање дефицита и нивоа дуга стајаће на пут потребним фискалним подстицајима. Да будемо сигурни, исти људи су врло радо смањили порезе за милијардере и корпорације у 2017. години, избавили Вол Стрит 2008. године и ове године пружили руку корпоративним крупним зверкама. Али сасвим је друга ствар улагати у осигурање за случај незапослености, здравствену заштиту и пружити додатну подршку најугроженијим. Краткорочни приоритети су јасни од почетка кризе. Најочигледније је да се мора решити хитна здравствена ситуација (као што је обезбеђивање адекватне залихе личне заштитне опреме и болничких капацитета), јер не може бити економског опоравка док се вирус не обузда. Истовремено, политике за заштиту најпотребнијих, обезбеђивање ликвидности за спречавање непотребних банкрота и одржавање веза између радника и њихових фирми су од суштинског значаја за осигуравање брзог поновног покретања кад за то дође време.
Али чак и са овим очигледним карактеристикама на агенди постоје тешки избори. Не треба спашавати фирме - попут старих малопродајних линија - које су већ биле у нестајању пре кризе; То би само створило "зомбије", крајње ограничавајући динамизам и раст. Нити треба спашавати фирме које су већ превише задужене, да би могле издржати било какав шок. Одлука америчке Федералне резерве да подржи тржиште безвредних обвезница својим програмом куповине имовине готово је сигурно грешка. Ово је пример где се морал доводи у питање; владе не треба да штите компаније од своје глупости.
Пошто изгледа да ће КОВИД-19 дугорочно остати уз нас, имамо времена да осигурамо да наша потрошња одражава наше приоритете. Када је стигла пандемија америчко друштво је било подељено расном и економском неједнакошћу, падом здравствених стандарда и деструктивном зависношћу од фосилних горива. Сада када се владина потрошња масовно ослобађа, јавност има право да тражи да компаније које примају помоћ доприносе социјалној и расној правди, побољшању здравља и преласку на зеленију економију засновану на знању. Те вредности треба да се одражавају не само у начину на који додељујемо јавни новац, већ и у условима које намећемо његовим примаоцима. Добро усмерена јавна потрошња, посебно улагања у зелену транзицију може бити благовремена, радно интензивна (помаже у решавању проблема растуће незапослености) и врло стимулативна - пружа далеко више напретка за долар него, рецимо, смањења пореза. Нема економског разлога зашто земље, укључујући САД, не могу усвојити велике, одрживе програме опоравка који ће потврдити - или их приближити - друштвима за која тврде да јесу.
- Детаљи
Кључни захтеви ЕКС
А) Када се криза заврши и фискална политика нормализује, најважније је избегавати грешке из прошлости. Након деценије штедње и смањења зарада у име фискалне консолидације, са резултатима који су погоршали неједнакости у друштву и раду, сада је време за стратегију опоравка која се заснива на амбициозном, праведном и инклузивном приступу. Потребно нам је ново економско и социјално управљање, са новим параметрима и правилима, где су људи у центру агенде, са циљем да се повећа јавна потрошња и инвестиције које би подржале еколошку и дигиталну транзицију.
Б) ЕКС се залаже за праведнију европу, која је утемељена на фундаменталним вредностима, али са обновљеним уговорима који боље служе Европском стубу социјалних права, Европском зеленом договору и Циљевима одрживог развоја у Агенди УН 2030.
В) Наши предлози циљају на брз, јак и одржив опоравак интегрисаније Европе чији је примарни циљ да заштити и оснажи људе. Повећавање ресурса тако што се повећа буџет за барем 2% Бруто националног дохотка треба да подржи изградњу фискалног капацитета како би се обезбедили инструменти који би у периоду после кризе генерисали 3 милијарде евра за инвестиције, запошљавање и здравствени систем.
Г) Потребне су јаке институције ЕУ које поштују социјални уговор према коме је Европски социјални дијалог стуб којим се руководи, а одрживи развој водећи принцип. Фискалне, економске и социјалне циљеве треба ујединити како би се њихов утицај проценио у односу на отварање квалитетних радних места и повећање зарада.
Д) Ново економско и социјално управљање ЕУ треба да се базира на пуној запослености са квалитетним радним местима, инклузивном друштву и већом јавном потрошњом и инвестицијама, а нарочито на квалитетном здравству, социјалној заштити за све и заштити угрожених група. Посебну пажњу треба посветити условима за жене и младе. Треба стимулисати јавне и приватне инвестиције, уз подршку прилагодљиве монетарне политике Европске централне банке и уз пуно запослење и стабилност цена.
Ђ) Инвестиције треба промовисати помоћу фискалног капацитета и златног правила за јавне инвестиције. У исто време, потребне су хитне мере којима би се вишкови на текућим рачунима неких држава чланица довели у равнотежу.
Општи принципи
Неки аспекти тренутног економског руковођења су застарели, нарочито у периоду после пандемије. Синдикални покрет је убеђен да ново управљање мора да буде праведно и да циља на пуну запосленост, да стреми ка бољим условима рада и живота Европљана, ка отклањању неједнакости и сиромаштва, поштујући животну средину. Ово треба да буде подржано амбициозним акционим планом како би се применио Европски стуб социјалних права, чиме се повећава контрола и одговорност за постигнуте резултате.
Реформисано управљање ЕУ треба да донесе јасан, амбициозан и координисан план опоравка ЕУ који би се позабавио ситуацијом коју је изазвала криза. Тај план треба да подржи фискални стимуланс помоћу кога ЕУ може да мобилише ресурсе и инвестиције како би решила питање рецесије и незапослености.
Пандемија води Европу у веће економске разлике и социјалне изазове које хитно треба решити. Државе чланице су позвале људе да уложе заједнички напор како би се тешкоће, које су погодиле популацију ЕУ, превазишле. То је вежба солидарности, али са изуетно фрагментираним одговорима. У исто време, мере, као што је SURE, би могле да доведу до даље интеграције ЕУ.
Најважније је направити процену средњерочних и дугорочних ефеката пандемије на различите економске секторе и на тржиште рада, и поново проценити социјалну политику која поспешује економију и запошљавање. Подршка приходима, велика покривеност и делотворност социјалних трансфера омогући ће да се одржи ниво потрошње, и да се заузврат стимулише економски опоравак.
У овом циљу Вишегодишњи финансијски оквир би се подигао за највише 2% европског бруто националног дохотка, што би генерисало до 3.000 милијарде евра за инвестиције, путем заједничког инструмента ЕУ за дугове, што би било пдржано већим ресусрсима ЕУ. Ресурси Еу би с емогли проширити додељивањем дела створеног дохотка и спровођењем новог система опорезивања, као што је европски дигитални порез, европски финансијско трансакциони порез, европски механизам за гранично прилагођавање емисије угљеника и порез на пластичан отпад који се не рециклира.
Државе чланице би могле да дају допринос тако што би: спроводиле европске акције против утаје пореза кроз примену Базе за заједнички консолидовани корпоративни порез; интегрисале фирме које су дигитално присутне са минималним корпоративним порезом од 25%; наметнуле додатно опорезивање на екстра профите у неким секторима; појачале напредовање шема пореза на доходак; интегрисале капитал и добитке од некретнина; учиниле да системи опорезивања више поштују животну средину. Убирање пореза би ојачало европске институције и смањило дуговања ЕУ.
Овакав оквир би обезбедио базу за нову Европску монетарну унију која би имала фискални капацитет за издавање инструмената за дугове, што би била безбедносна мера за повећање способности ЕУ да одлучно дела у борби против вируса корона и финансира неопходне инвестиције како би Зелени договор успео. Коначно, очекивана фискална способност би се претворила у државну благајну која би циљала на евро зону, али би била отворена и за све државе чланице ЕУ, издавала би обвезнице за јавне инвестиције и убирала порез на европској бази ради интегрисаније ЕУ која подржава зелену транзицију и социјалну правду.
ЕУ треба да ојача социјални и еколошки модел и обезбеди просперитетну будућност за све људе. Економско управљање треба да промовише владавину права у целој ЕУ.
Ново економско и социјално управљање ЕУ
Пуна запосленост, еколошка транзиција, конвергенција услова рада и живота и јачање социјалне заштите треба да буду у центру новог оквира о руковођењу, а да се притом обезбеди фискалана одрживост, која се мери интересовањем посвећеном обезбеђивању и рефинансирању јавних дугова као деоница БДП. ЕКС тражи укидање фискалног уговора и темељно преиспитивање пакта за стабилност и развој.
Европска централна банка треба да утиче на пуну запосленост и стабилност зарада, и треба јој дозволити да делује као крајњи зајмодавац кроз програме квантитативног олакшавања, када је то неопходно.
Фискални циљеви треба да се везују за циљеве по земљама, са већим акцентом на разлике између каматних стопа и очекиваних стопа раста. Адекватна политика средњерочног планирања, у вези са фискалним циљевима и реформама, треба да промовише пуну запосленост, социјалну правду, универзални приступ квалитетном здравству и социјалном осигурању, адекватној и делотворној социјалној заштити за све и еколошку транзицију. Одрживост јавних финансија треба проценити у односу на ово.
ЕКС је против Фискалног уговора; сматра да оквир који се користи као фискални водич ЕУ доноси процикличност, а недостаје му транспарентност; сматра да законодавство од шест делова и измене које су уследиле нису смањили процикличност фискалне политике и у неким државама чланицама нису спречили смањење јавних инвестиција током протекле деценије.
У овом погледу, могу се разумети тешкоће држава чланица да испоштују фискална правила. Строго спровођење Пакта за стабилност и развој и законодавство са тим у вези би још више отежало развој и запошљавање јер би проузроковало политику чији је приоритет смањење дефицита на уштрб економског развоја, социјалних и еколошких питања, без јасног утицаја на одрживост дугова.
Обновљени Пакт за стабилност и развој треба да промовише запошљавање, универзално квалитетно здравство и социјално осигурање, социјалну заштиту и адекватну еколошку транзицију. Јавни дефицит и дуг треба да се изведу из ових циљева, а не из арбитрарних правила. Овакав дефицит неће повећати каматну стопу јер ће ЕЦБ утицати на пуно запослење и стабилност цена. Стога, питање координације треба да се примени не само на фискалну политику, већ и на монетарну политику која се примењује на нивоу ЕУ.
ЕКС захтева да јавне инвестиције у инфраструктуру, нерочито за образовање високог квалитета и обуку, здравствену негу и истраживачке системе, не треба рачунати када се процењују нивои националног дефицита. Ово је нарочито релевантно у економском успоравању када су фискални множитељи високи. Златно правило за јавне инвестиције би дозволило да се јавне инвестиције финансирају путем дефицита.
Исправљање макроекономске неравнотеже, нарочито у текућем билансу, треба да буде предмет координисанијег и систематичнијег приступа у оквиру евро зоне. Као први корак у овом правцу било би уједначавање вишкова на текућем билансу и дефицита. Опет, као и код фискалне политике, координисању не треба тежити путем нациоанлне политике, већ разматрањем европског агрегата. Последње али не и мање важно, политику која има за циљ да избегне макроекономску неравнотежу треба координисати помоћу социјалних и фискалних правила: а та правила треба да буду компатибилна са пуном запосленошћу и стабилном инфлацијом.
Европски семестар ће циљати на адекватну заштиту за све људе, укључујући постављање минималних стандарда за ЕУ када је потребно појачати конвергенцију услова рада и живота. Да би се то постигло, укључење социјалних партнера је јако важно, и у погледу јачања поштовања Семестра са више социјалног дијалога на свим нивоима.
Европски семестар треба да стабилизује економију ЕУ, одржава висок ниво јавних инвестиција и утиче на значајније присуство аутоматских стабилизатора запошљавања на нивоу ЕУ.
Приватне инвестиције треба подстицати, стварати повољнију средину за инвестиције. Регулативу фонда ''ИнвестЕУ'' треба променити тако да шири социјални простор, дајући прецизне услове социјалних инвестиција, а да притом не дозвољава приватно присвајање, а нарочито не дозвољава јавно-приватна партнерства која би заменила директно јавно присвајање, указујући на Европски стуб социјалних права, уз солидан утицај на радна места кроз финансиране акције. Друга промена би била да се обезбеди учешће ЕКС у руковођењу. Током текућег периода финансијска политика треба да има посебне мере подршке за туризам, да ревидира и измени регулативу европских структуралних и инвестиционих фондова.
Јачање социјалне димензије економског управљања
ЕКС је убеђена да снажан план опоравка може да се ослони само на отпоран социјални модел. Ново економско и социјално управљање треба да садржи регулаторни и финансијски оквир који укључује социјални напредак, демографску промену, климатску неутралност и економски развој. Излазак из пандемије наглашава величину таквих изазова.
Како се Европски стуб социјалних права примењује кроз Европски семестар, круцијално је да у овом историјском тренутку економско управљање више промовише и обезбеди социјалне инвестиције и инвестиције у вештине, образовање и обуку, квалитетно здравство, социјално осигурање, помоћ при тражењу посла и социјалну заштиту.
Спровођење Европског стуба социјалних права значи да ће државе чланице добити заједничко законодавство које ће бити усвојено и/или ће садржати заједничке социјалне циљеве у циљу ближе сарадње, координације и солидарности. Ово је сада још потребније јер ћемо се суочавати са негативним последицама пандемије по здравље, запошљавање, социјалну и економску сферу. Резолуција ЕКС о акционом плану за спровођење Европског стуба социјалних права обезбеђује мере за јачање минималних стандарда за све раднике у Европи и промовисање уједначавања на вишем нивоу, нарочито путем европског семестра.
Европски семестар треба да се бави одрживошћу и приступом здравственим службама. Недавно објављени документ ЕКС указује на лош утицај Пакта за стабилност и развој на квалитет, приступ и приступачност јавног здравства и социјалног осигурања за старије. Шта више, у вези са БЗР, од изузетне је важности развити и истрајавати на захтевима за нулту толеранцију несрећа са смртним исходом и на превенцији несрећа на раду.
Европски стуб социјалних права треба да помогне у обезбеђивању заштите за раднике на радном месту, подстичући економију и запошљавање, и подржавајући опстанак радних места и исплату прихода, нарочито када се ради о угроженим групама (као што су жене јер су оне мање плаћене и исувише заступљене у сектору неге, и млади јер су обично са уговорима за привремене послове).
Инвестиције у квалитетно запошљавање, интеграцију у тржиште рада и једнаке шансе круцијалне су за стварање система социјалне заштите који има велику покривеност, који је делотворан, адекватан и одржив. Ово, а нарочито пензиони систем, треба да се ослања на јавни трошак који се развија уз демографске трендове, како би се обезбедило да свако у позним годинама има право да живи достојанствено. Економско и социјално управљање би боље функционисало ако би минимална зарада гарантовала приход којим се могу задовољити есенцијалне потребе људи и оних који од њих зависе.
Посебну пажњу треба посветити чињеници да ће у годинама које следе већи део популације имати више од 65 год. Наш здравствени систем, систем социјалне заштите и осигурања морају се ојачати како би могли да задовоље већу тражњу и припреме се за нове претње или нову појаву КОВИДА-19.
Недостатак социјалне равнотеже треба контролисати и бавити се њом на основу ажуриране социјалне бодовне табле. Потребно је ревидирати макроекономску неравнотежу и време је да се она интегрише у социјалну процедуру неравнотеже. Идентификовање социјалне неравнотеже треба да доведе до стварања препорука по државама како би се те неравнотеже исправиле у одређеном временском року.
Јавни трошак треба да буде усклађен са стварним потребама које настају из демографских и технолошких промена. Нето трошак влада треба да се развија у складу са потребама све старије популације и запошљавања. ''Цена старења'' најтеже пада угроженим групама, где се старији и даље третирају као економски трошак. Нови економски модел треба да обезбеди право да се ''стари достојанствено''.
У светлу пандемије и ради побољшавања услова живота, укључујући услове за старије, Циљ 3 (Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за све у свим животним добима) треба да има већи утицај на економско и социјално управљање.
ЕКС верује да Циљ 8 (Промовисати одржив, инклузиван и континуиран економски развој, пуно и продуктивно запослење и достојанствен рад за све) помаже економијама да достигну циљеве из Агенде 2030. Овај циљ уједињује развој, производњу, очување животне средине, запошљавање и квалитетна радна места.
Пошто ће економско и социјално управљање подржати Европски зелени договор, потребна је праведна транзиција. Ово почиње очувањем прилика за посао и нивоа запошљавања. Да би се ово десило, потребно је да радници буду уверени да имају сигуран посао или приход који је довољан за очување доброг животног стандарда.
Социјални дијалог
Социјални дијалог је незаменљив алат за управљање кризом и политиком опоравка. За нас је то тродимензионални процес: дијалог са институцијама, колективно преговарање, информисање, консултовање и учешће радника.
Европски стуб сопцијалних права треба да обезбедити поштовање права на колективно преговарање и праведну надокнаду. Неопходно је успоставити једнак ниво моћи на унутрашњем тржишту и изазвати усаглашавање зарада на вишем нивоу кроз Европски семестар. У овом контексту, треба водити рачуна и о смањењу разлика у зарадама мушкараца и жена.
Тачка 4. Регулативе 1175/2011 о јачању контроле над буџетом и контроле и координације економске политике каже да социјални партнери треба да буду укључени у Европски семестар, тамо где је то прикладно, у складу са одредбама Споразума о функционисању Европске уније и националним закондавством. Међутим, ту не постоји јасна обавеза држава чланица које у ствари не поштују ову одредбу. Увешће се измена ове одредбе где ће националне владе бити у обавези да консултују социјалне партнере, уводећи критеријуме као што су добар тајминг, важност и прикладност консултација.
Економско и социјално управљање за економски опоравак
Економски и социјални утицај на текуће ванредне мере је огроман. Због тога нам је потребан дугорочни приступ који доводи у равнотежу потребу да се заштити јавно здравље и опасности по развој, који је у основи угрожен, запошљавање и све веће социјалне тешкоће. Подршка ванредним мерама мора да се настави и након укидања мера. ЕКС инсистира да Европска комисија настави са предлозима за ново економско и социјално управљање што пре, а да Савет ЕУ и Европски парламент поставе процес интеграција на пут социјалног напретка који служи становницима Европе.
- Детаљи
Поштовани,
По налогу Премијера Самосталног синдиката културе Србије, а то је наше уважено чланство, обраћамо Вам се отвореним писмом зато што на наше силне дописе и телеграме не одговарате нити реагујете, свесни да смо од статитичке грешке у буџету РС постали црна рупа коју сте прескочили по свим основама. И зато Вам се Премијер Самосталног синдиката културе захваљује на (НЕ)потписивању Анекса ПКУ, (НЕ) уважавању посленика културе, на смањењу буџета за запослене у култури на најнижим платама у јавном сектору. У име 10650 запослених посленика културе, и како владајућа коалиција истиче у својм обраћањима, историсјки највећем % члланова овог синдиката, захваљујемо Вам се на крају мандата ове Владе за велику (НЕ)бригу и (НЕ)подршку и култури и запосленима. Посебна захвалност за (НЕ)поштовање нас као социјалног партнера и одсуство социјалног дијалога једне од творевина европског пута.
Самостални синдикат културе Србије
Драгана Ђорђевић, председник
- Детаљи
Поштене плате у Европи данас су неопходне
Иницијатива Европске комисије о поштеним минималним платама потребна је за санирање штете коју су узроковале економске политике ЕУ након економске кризе 2008. и решавање ефеката кризе изазване вирусом корона, каже се у саопштењу Европске конфедерације синдиката (ЕКС) на дан када је Комисија започела своје друго саветовање о минималним платама.
„Многи радни људи нису преболели ефекте штедње плата из претходне кризе а већ их је задесила, ова нова још гора криза“, рекла је Естер Линч, заменица генералног секретара ЕКС-а.
Кад се кандидовала за изборе, председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен обећала је да ће сваком раднику у ЕУ бити исплаћена поштена минимална плата. Документ о консултацијама објављен недавно представља корак напред. Он препознаје потребу да се обезбеди да радници могу да преговарају о праведној плати јачањем колективног преговарања заједно са мерама које могу повећати законом прописане минималне плате како то захтева ЕКС. Истовремено, још увек није јасно на који начин Комисија намерава да постигне ове циљеве.
„И даље ћемо се залагати за јасно опредељење Европске комисије да државе чланице повисе законом прописане минималне плате на ниво „животних зарада“. То значи ниво који је најмање 60% средње просечне зараде и који је такође адекватан за потрошачку корпу, договорену на националном нивоу са синдикатима и послодавцима.“
Такође, морају да предузму истинске мере за подршку преговарању о платама између синдиката и послодаваца, јер су колективно преговаране плате једини начин да се минималне и све остале плате очувају у целој ЕУ. Један од начина да се то постигне биће одбијање повраћаја новца, уговора о јавним набавкама и другог јавног новца послодавцима који одбијају преговоре са синдикатом. Кључни недостајући састојак је како смањити неједнакост плата у Европи, јер се не може дозволити наставак разлике у платама на релацији исток – запад.
Откако је пандемија вируса короне погодила Европу:
- Скоро 40% радника у ЕУ кажу да су лошији услови него пре кризе, а преко 40% то мисли у 13 држава чланица (Италија, Шпанија, Пољска, Румунија, Португалија, Хрватска, Бугарска, Словенија, Словачка, Грчка, Мађарска , Кипар и Малта).
- Нешто мање од 50% радника каже да им се радно време смањило од почетка кризе, а преко 50% то мисли у 10 држава чланица (Италија, Шпанија, Француска, Пољска, Румунија, Хрватска, Бугарска, Грчка, Кипар и Малта).
- Истраживања показују да је између 2011. и 2018. Европска комисија дала 50 „препорука за поједине земље“ о сузбијању раста плата и 38 о смањењу сигурности посла и права преговарања радника, што је заиста разочаравајуће.
„Овде се ради о исправљању грешака из прошлости“, рекла је Линчова, „и осигурању да се оне не понове након данашње кризе. Амбициозна и смела иницијатива Европске комисије потребна је још више након вируса корона да испуни своја обећања о фер минималним платама и да подстакне колективно преговарање. Данашња најава даје наду да крећемо у добром правцу, али треба још много рада и јасноће.“
ДИСЦИПЛИНЕ И KAЗНE: Крај пута ЕУ Пакта за стабилност и раст
Зелена и социјална будућност значи да Пакт за стабилност и раст мора да нестане
Наручио сам овај извештај да бих испитао тачне начине на који је Пакт за стабилност и раст Европске уније нанео штету државaма и економији Европе, и шта можемо учинити да то променимо. Предстојећа ревизија Пакта пружа прилику да се широм ЕУ захтева укидање оквира штедње који се показао да штетно делује на климу, економски опоравак Заједнице, радна места и јавне службе.
У тренутку када климатске промене представљају егзистенцијалну опасност за планету, и будућност саме људске цивилизације, морамо радикално трансформисати своју економију и друштва. Овај историјски задатак не може се препустити „тржишним механизмима“. Таква трансформација захтева велики, координисани и одрживи напор за јавна улагања.
Одржавање пропалог Пакта за стабилност и раст (ПСР) у овом контексту значи неуспех који је чак и пре нас почео. У тренутном контексту - дуготрајне стагнације и ниског раста, ултра-ниска каматна стопа, брза дигитализација, растућа социјална неједнакост и очајничка потреба за масовним јавним улагањима у климатску транзицију - постављају озбиљна ограничења.
Могућности задуживања и трошења влада ЕУ нису ништа апсурдно. Правила Плана заснивају се на застарелим условима, конзервативној идеологији и дубоко промашеној економији. У монетарној унији постоји много ефеката преливања једне економије на друге. Криза државног дуга је једна - али ПСР очигледно није успео у спречавању овога. Велики трговински суфицит, какав је онај у Немачкој дуги низ година, је још један такав ефекат преливања.
Кључно је схватити да је ПСР и његов оквир направио огроман допринос повећању неједнакости у ЕУ. Комисија у свакој прилици агресивно захтева политике штедње. Процес европског семестра открива јединствени фокус Комисије - напад на плате, смањење права радника, повећање година старости за одлазак у пензију и приватизацију јавних услуга. Стога, поздрављам широку јавну расправу о будућности и стабилности.
Овде се поставља питање: да ли је непромишљена јавна потрошња проузроковала кризу државног дуга? Прецизан сценарио који је ПСР требало да спречи - заразу ширења кризе државног дуга унутар економске и монетарне уније - одвијала се после глобалне финансијске кризе. Једно од оправдања које стоји иза ПСР-а да ли су државе чланице захтевале да се уведе строга буџетска дисциплина од стране ЕУ институција, јер дисциплина коју намеће тржиште можда није довољно брза.
Готово је универзално признато да Пакт за стабилност и раст (ПСР) није успео да осигура ни економску стабилност ни раст. Европска унија (ЕУ) од свог увођења 1997. године деловала је на заустављање раста, а што је продубила и продужила двострука рецесија у ЕУ. Строга фискална правила делују као директна препрека опоравку економског раста на нивоима пре кризе, и они доприносе сталном успореном расту у ЕУ. Док је ПСР лабављен због политичког противљења правилима из моћне државе чланице у 2005. години, после кризних реформи из 2011. и 2013. (два пакета мера и Фискални споразум) драматично је повећана моћ Европске комисије на буџетске одлуке држава чланица. Ове промене су ојачале фискална правила али су ослабила демократски процес доношења одлука.
Пакт за стабилност - ПСР и Конвенција из Мастрихта (1992.), критеријуми на којима је заснован, одражавају доминантну економску идеологију 1990-их, као и опште економске услове који су преовладавали у то време. Нумерички плафони Пакта стабилности и раста - које чланице ЕУ морају да задрже свој буџетски дефицит испод 3 процента БДП-а и јавни дуг према Коефицијентима БДП-а испод 60 процената - можда су се заснивали на превладавајућим стандардима ЕУ из 1997. године, али ниједан праг нема ниједан економски добар основ.
Фискална правила промовишу трансфер богатства из рада до капитала. Фискална политика један је од најважнијих начина на који држава врши прерасподелу богатства и садрже или смањују неједнакост у дохотку и богатству. Ограничења наметнута од ПСР-а имају директно ограничену способност држава да редистрибуирају богатство. Док су учињени потези да се изузму одређени облици улагања из правила (тј. национални доприноси за Европски фонд за стратешке инвестиционе пројекте) на основу тога што ће такве инвестиције генерисати раст БДП-а, директан пренос ресурса путем расхода на социјални програм и јавне услуге угрожавају ПСР.
ПСР активно промовише пренос богатства са радне снаге на капитал, а процес који се интензивирао кроз макроекономску неравнотежу. Специфичне мере политике које захтева Комисија је да се усредсреде на ограничавање раста плата; повећање прага старости за одлазак у пензију; приватизацију предузећа у државном власништву и здравства; промовисање дужег радног времена; смањење сигурности посла; резање средстава за социјалне услуге.
Анализа препорука специфичних за земљу у оквиру Пакта за социјални развој и Поступак макроекономске неравнотеже од 2011. године такође то утврђује
доследним захтевима за смањењем јавне потрошње. Предмет напада Комисије су посебно - пензије, здравствена заштита, раст плата, сигурност посла и накнаде за незапослене.
Погрешна идеологија ПСР-а и методологија
Архитекти евра били су свесни многих ефеката „преливања“ , где неравнотеже у једној економији утичу на друге у монетарној унији. Међутим, институције ЕУ фокусирале су се на јединствен начин унутрашње девалвације и смањење „ригидности плата“. Дефлациони утицај државе или држава које имају вишак на текућим рачунима је у великој мери
игнорисан. Економско оправдање за политике штедње Европске уније пре и после кризетемељи се на рубу теорије о „експанзијској штедњи“ која је постојала.
Рачун структуралног дефицита (дискрециона потрошња по држави минус циклични фактори) који се користи да се утврди да ли је држава кршила циљ од 3 одсто дефицита је веома споран. Чињеница да је структурни дефицит „неприметан“ довео је до бизарних ситуација попут поступка против „претераног дефицита“ који је Комисија отворила против Италије 2018. године из страха да ће италијанска економија бити у ризику од прегревања.
Питање јавног дуга
Просечни обим јавног дуга и БДП-а у ЕУ се проширио са од око 65 - 70 процената у 1997. години до 80,4% у 2018. Дуг еврозоне је био мањи од просека ЕУ у 1997, али тај тренд је сада преокренут. Јавни дуг еврозоне досегао је максимум на 93,0 процената у 2014. и пао на 86,1% у 2018. години. Јавни дуг није сам по себи „добар“ или „лош“. Литература која то тврди када се достигне одређени праг јавног дуга (90-100 процената) БДП-а), стопа раста БДП-а ће се смањити, није уверљива и спорна. Ниво дуга није толико битан уколико је држава у стању да настави да сервисира свој дуг. У тренутном контексту ултра-ниске каматне стопе, позајмљивање је мало или мало кошта.
Прецизан сценарио који је ПСР требало да спречи – заразно ширење кризе државног дуга унутар економске и монетарне уније - одвијао се после глобалне финансијске кризе. Кључни фактори који стоје иза пораста нивоа јавног дуга на „периферији“ земаља чланица после 2008. биле су: (1) политике институција ЕУ и држава чланица у организовању координираног спашавања финансијског сектора, ; (2) деловање Европске централне банке (ЕЦБ) ако то не ураде интервенисано је да се на дуже време омогући временско раздобље кредитно угроженим државама, због чега су трошкови тржишног позајмљивања тих држава порасли; и (3) програми штедње које је наметнула Тројка.
Истовремено, са ограничавањем јавних инвестиција и издатака, ЕУ олакшава огромне нивое избегавања пореза од стране мултинационалних корпорација које даље ускраћују приступ влада неопходним приходима. Систем, при чему поједине државе чланице ЕУ од којих је неколико међународно признатих као уточишта, дозволио је вето на предлоге ефикасних акција у борби против избегавања пореза и омогућава ову ситуацију.
Политизовано спровођење фискалних правила
Скоро све државе чланице ЕУ су у одређеном тренутку прекршиле правила током велике рецесије само Луксембург није прешао три процента БДП-а као мерило дефицита. Само су Естонија и Шведска избегле прекомерно задуживање.
Примери великих сукоба између држава чланица, као и сукоба са Комисијом у вези са применом поступка прекомерног дефицита у оквиру ПСР-а демонстрирају произвољну, пристрасну и високо политизовану примену правила у пракси. Моћни и сагласни су награђени, док су слабије државе чланице и неусаглашени кажњени. Овде се користе случајеви Немачке, Француске, Шпаније, Португалије и Италије, који указују на несклад у примени правила. Нескладан, пристрасан и тајнствен процес доношења одлука у оквиру ПСР-а је можда најсјајнији симбол демократског дефицита ЕУ, значајно нарушавајући поверење јавности у ЕУ.
Је ли непромишљена јавна потрошња проузроковала кризу државног дуга?
Институције ЕУ као што су Европска централна банка, Европски суд и ревизори и Европски фискални одбор и међународне институције укључујући Међународни монетарни фонд (ММФ) и Организацију за економску сарадњу и развој (OECD), удружено су деловале на доношење појединих, често погрешних одлука. Предстојећи преглед и анализа
ПСР-а од стране Комисије која ће се одржавати током 2020. године је важна прилика да се поставе политички захтеви у вези са фискалним правилима.
У пракси се показало да ПСР постиже супротне ефекте за које тврди има за циљ. Економски здрав разум смањује вољу државне потрошње има ефекат и узрокује да се економија смањи. Када се национални приход смањује, потрошња на накнаде за незапослене мора да расте, и
ситуација се погоршава. Управо се то догодило након рецесије у Грчкој, Ирској, Шпанији и Португалији. Скоро цела ЕУ, државе чланице су кршиле правила у неком тренутку, тако да овај извештај открива да су фискална правила играла кључну улогу у продужењу и
продубљивању економске кризе у ЕУ и дала дугорочан допринос продужењу стагнације и успоравању ионако спорог економског раста. Док су САД имале БДП скоро 10 процената више у 2015. у односу на 2007., БДП еврозоне је порастао за само 0,6 одсто за исти период. Амерички БДП по глави становника (показатељ који се обично користи као мерило животног стандарда) повећан за више од 3 процента у односу на 2007.- 2015., док је током истог периода у еврозони заправо опао за 1,8 проценат. Како је животни стандард опадао - поражавајући у кризи у земљама ЕУ, а посебно у Грчкој - неједнакост у приходима такође је порасла драстично.
Програми структурног прилагођавања које намеће Међународни монетарни фонд (ММФ) из 1970-1990 у Латинској Америци, Азији и у Африци се често описују као да су ови континенти „изгубили деценију“ или „изгубљене деценије“. Европа је изгубила деценију, али постоји опасност да може изгубити још неколико због наметнутих ограничења раста. ПСР је од свог настанка назван мноштвом имена - „Пакт нестабилности“, „Пакт о глупости“, „Пакт о самоубиству“ и још много тога. 2002. године председник Европске комисије, Романо Проди изјавио је да је Пакт био „глуп“, док је француски комесар за трговину Паскал Лами назвао
да је то „сирово и средњовековно“.
Економисти су га нашироко критиковали, државе чланице и међународне институције, посебно након глобалне финансијске кризе и европске кризе државног дуга. Ова
критика је сада достигла невиђени ниво и може се сажети на следећи начин: ПСР није успео да ограничи или смањи јавни дуг у ЕУ; примена правила је пристрасна и политизована; примена Пакта имала је негативан утицај на БДП раст; циљеви дуга и дефицита су произвољни и економски неосновани; буџети држава чланица законски су национална надлежност; правила и прорачуни који се користе су превише сложени.
Све ове критике су валидне, у ствари тачне и добро документоване. Овај
извештај испитује еволуцију и деловање Пакта од његовог настанка, укључујући испитивање пропуста у економској идеологији и методологији на којој се заснивају правила. Анализира се обим и узроци јавног дуга у ЕУ. Такође се истиче изразито исполитизовано спровођење закона од у примени ПРС-а.
Међутим, овај Извештај додатно превазилази уобичајене критике испитујући улогу ПСР-а у интензивирању преноса богатства са радне снаге до капитала у ЕУ, посебно од светске финансијске кризе. Испитује тачне начине на које ПСР постиже овај трансфер испитивањем
садржаја препорука за поједине земље на основу Пакта стабилности и раста
Поступак макроекономске неравнотеже
Такође се дубински испитује корозивни утицај ПСР-а и његовог оквира за онемогућавање демократије у ЕУ, као и последице тога. Унутар се одвија широка и непрекидна дискусија. Кругови економских и јавних политика у ЕУ расправљају о будућности ПСР-а.
Комисија је 5. фебруара објавила саопштење у вези са предлогом за промену фискалних правила као дела заказане ревизије, такозване законске измене и допуне ПСР-а.
Међу најчешћим предлозима измена и допуна ПРС-а су:
• Квалификоване „зелене“ инвестиције треба изузети из обрачуна дефицита;
• Требало би да постоји „златно правило“ за изузеће продуктивних јавних инвестиција из обрачуна дефицита;
• Требало би ревидирати горњу горњу границу дуга и дефицита;
• Треба користити само однос дуга према БДП-у;
• Правила треба генерално поједноставити.
На институционалном нивоу, значајно је да је Европски парламент, Одбор за економска и монетарна питања гласао у новембру 2018. за избацивање укључивања међувладиног Фискалног споразума. Још је значајнија назнака од стране Комисије коју је предводила Урсула фон дер Лајен као део предстојећег ревизије ПСР-а, да квалификоване „зелене“ инвестиције могу бити искључене из правила.
Међутим, овај извештај закључује да, због драматичних ограничења
наметнутих од стране ПСР-а за потребну брзу климатску транзицију, економски раст, прерасподелу богатства и демократско одлучивање предложене реформе, које су горе наведене на списку недовољне. Наравно, децентрализација фискалних овлашћења на национални ниво неће сама по себи бити довољна да се реше проблеми преласка на друштво без угљеника или економске стагнације. Али оно што је сигурно је да ће решење
проблема бити немогуће у оквиру правила ПРС-а.
1997. године камате су биле приближно 5 процената за дугорочно задуживање од стране европских влада. Просечан однос јавног дуга и БДП-а у ЕУ износио је између 65 и 70 процената БДП-а, док је средњи јавни дуг међу 11 почетних чланица еврозоне био око 60 процената БДП-а. Прогнозирана стопа раста БДП-а износила је 3 процента на годишњем нивоу, док је прогноза инфлације била 2 процента. У складу са овим економским условима, одржаван однос јавног дуга и БДП-а од или испод 60 процената би био потребан да владе држе буџетски дефицит ограничен на 3 процента БДП-а. Пакет јавних политика како је првобитно донет 1997. године укључује санкције за државе чланице уколико је пробијено ограничење дефицита од 3 процента.
Након пада система 2002. године, земље чланице биле су приморане, према правилима о дефициту да учествују у смањењу трошкова који су, предвидиво, имали проциклични, контракционалан утицај на економију. Француска и Немачка су више пута одбијале да ограниче своју потрошњу на ПСР правила између 2001. и 2005., без казнених последица, јер су биле у питању моћне државе. Ово противљење Комисији довело је до могућег слабљења ПСР-а кроз амандмане у 2005. години и додавање проблематичних мера „структуралног дефицита“.
Искоришћавање кризе за пооштравање правила
Од глобалне финансијске кризе у периоду 2007-2008., дошло је до подстицаја имплементације строге буџетске контроле која је све чвршћа у структури ЕУ, у оквиру економског управљања - стварањем нових механизама за истраживање и структурно реформисање економије земаља чланица, а где се врши истраживање и контролише потрошња, опорезивање и позајмљивање.
Три су главна кретања од кризе. Увођење Six-Pack-a 2011, након чега је усвојен Пакет са две врсте у 2013. (важи само за чланице еврозоне), и потписивање међувладиног уговора познатог као Фискални споразум који је, такође у 2013. години значајно ојачао моћ Комисије и Савета. Уведена је обавеза чувања, тзв. „структурни дефицит“ (дискреционо трошење држава чланица одвојено од аутоматских стабилизатора) близу нуле. Постављени су лимити структурног дефицита од стране Комисије за сваку земљу и не може бити већа од 0,5
процената БДП-а за државе са обимом дуга и БДП-а већим од 60 процената и не сме прелазити један проценат БДП-а за државе унутар нивоа дуга.
Six-Pack такође уводи новчане казне према државама чланицама због пропуста, захтевајући да се смањи њихов однос дуга изнад 60 процената БДП-а за најмање 5 процената
применом раније важећег поступка претераног дефицита. Забрањено је да јавни расходи расту брже од средњорочног потенцијалног раста БДП-а, осим ако није адекватан
повећавању прихода. Такође је увео нови макроекономски алат надзора процедура макроекономске неравнотеже, чији је циљ идентификација ширих распона макроекономских биланса него само дуг и примена сличне превентивне и корективне процедуре за борбу против ових.
Значајно је да је Six-Pack увео обрнуто гласање квалификованом већином у Савету, што значи да се новчане казне у складу са поступком прекомерног дефицита
сматрају усвојеним, осим ако квалификована већина држава чланица не гласа против овога. Two-Pack (2013) је увео нове „појачане мере надзора“ за чланице еврозоне који су изложени буџетским ризицима и који су обавезали еврозону, чланови ће Комисији доставити нацрте годишњих буџетских планова, као и успоставити независна фискална тела на националном нивоу. За државе чланице које примају финансијску помоћ од Европе, а на основу механизма стабилности, могу очекивати очекивати редовне посете Комисије и EЦБ.
Фискални споразум (2013), који су потписале све државе чланице ЕУ изузев Чешке и Хрватске (бивша држава чланица, Велика Британија такође га није потписала), садржи правило да су чланови који прелазе ограничење дужни да смање ниво свог дуга изнад 60 процената у просеку на најмање 5 процената годишње.
Правило структурног дефицита - које се назива „уравнотежено буџетско правило“ - мора да буде уграђено у национални закон држава потписница у оквиру Фискалног споразума.
Компактан је и има за циљ да ограничи структурни дефицит близу нуле. Текстом Уговора се наводи да се Уговор мора уградити у право ЕУ. Комисија је дала законодавни предлог да се то постигне. Међутим, Европски парламент изгласао је у новембру 2018. одбацивање укључивања фискалног споразума у законодавство ЕУ. (Комисија је навела да намерава да поново уведе овај законодавни предлог 2020.)
У јануару 2015. године Комисија је објавила саопштење, Смернице о фискалним правилима, које је назвала, „На најбољи начин користити флексибилност унутар постојећих правила Пакта за стабилност и раст”. Заправо „смернице“ су у правила довеле неколико нових карактеристика, али Комисија је прогласила непотребним пролазак кроз законодавне
процедуре како би се започело са применом новог система. Конкретно, промене су укључивале дозволу државама чланицама за превентивни корак ПСР-а да изузме прорачуне дефицита.
Процес европског семестра
Европски семестар је годишњи програм координисаних економских политика широм ЕУ, коју је Комисија увела 2015. У суштини има за циљ да буџет држава чланица буде подвргнут контроли, изменама и одобрењу од Комисије и Савета пре финалног плана буџета и коначног стављања на гласање у националном парламенту.
Политичка пристраност и недоследност
Већ смо споменули случај Немачке и Француске које су кршиле правила а без икаквих последица. Слично се догодило и када су у 2016. години Шпанија и Португалија суочене са процедурама прекомерног дефицита. Дефицит Шпаније је у 2015. износио 5,1 посто БДП-а, а Португалије 4,4 посто. Међутим, Комисија је одлучила да препоручи Савету да откаже
планирану новчану казну до 0,2% БДП-а држава чланица. Медији преносе да је тадашњи немачки министар финансија, Волфганг Шојбле лобирао код осталих министара финансија да пристану на отказ новчане казне, јер је желео да подржи своје изборне шансе
код конзервативног шпанског савезника, тадашњег председника Мариана Рахојо. А раније те
године, изјавио је председник Комисије Жан-Клод Јункер да Француска не треба да се суочи са поступком прекомерног дефицита, „јер јесте Француска“.
Још један пример отворене политизације примене правила се десио у периоду 2018.-2019. у сукобу између италијанске владе и Комисије. Када је италијанска влада представила свој нацрт буџета за овај период укључујући дефицит од 2,4 посто, Комисија је одбила и претила да ће спровести поступак прекомерног дефицита према ПСР-у. Предложени дефицит није ни прешао границу од 3 процента ПСР-а. Али користећи сумњиву математику за мерење структуралног дефицита - Комисија је тврдила
да би италијанска економија у рецесији, била изложена ризику од прегревања ако достигне фискални дефицит од 2,4 %. Када је француски председник Емануел Макрон најавио 10 милијарди евра додатну потрошњу у децембру 2018. за ублажавање протеста, узимање француског пројектованог дефицита за 2019. годину до 3,4 процента, економисти ЕУ подигли су палчеве. „Поређење са Италијом је примамљиво, али погрешно“, рекли су. „Ситуације су потпуно различите. Европска комисија прати мониторинг италијанског дуга неколико година; то никад нисмо урадили за Француску.“
Да ли је непромишљена јавна потрошња проузроковала кризу државног дуга? У стварности, ниво јавног дуга у кризно погођеним земљама, са изузетком Грчке, пре глобалне финансијске кризе углавном је био низак, док су Ирска и Шпанија имале буџетске суфиците. Крајем 2007. године у еврозони однос дуга према БДП-у био је 66,6 одсто, а у ЕУ27 58,7 одсто. Дефицит ЕУ је био 0,6% БДП-а у 2007. Током истог периода, приватни дуг и финансијски дуг су били баланасирани. До 2009. године однос јавног дуга и БДП-а износио је 78,7 процената у еврозони и 73,6 процената у ЕУ27, док је дефицит достигао 6,3% БДП-а у еврозони и 6,8% у ЕУ27.
Премија на ризик на каматне стопе
Иако постоји јединствена каматна стопа у еврозони коју је утврдила ЕЦБ, владе које се виде као способне да спасу своје банке, њихове банке ће имати користи од нижих камата. Слабије земље и њихове компаније морају плаћати већу каматну стопу. За време кризе, капитал бежи
банкама „сигурних“ земаља. Од 2008. капитал је текао из сиромашних земљама до богатих - не само у еврозони, већ широм света - са великим делом глобалног капитала који бежи у САД. У еврозони, тренд је био за бег капитала од банака периферије до језгра, посебно ка Немачкој. „Девизна“ природа евра - чињеница да државе нису могле створити новац који су позајмљивале - значило је потврду уверења инвеститора у годинама након стварања заједничке валуте. Од 2007.-2009. распони између државних обвезница у Грчкој и државних обвезница у Немачкој (бундови) су десет пута порасли на 2,8 процентних поена, а тржиште доноси пресуду о кредитној способности дефицита земаља еврозоне.
Ово се поново повећало на разлику од скоро 4 процента до априла 2010, када је грчка влада показала да није у стању да задржи финансирање са међународних тржишта новца.
Бивши грчки министар финансија, Јанис Варуфакис описао је ово тржиште „као тржиште
пресуда ризика“ , које узрокује рецесију са једне стране, а с друге стране огроман пораст јавног дуга, за које су саме банке биле одговорне.
Уместо да се тај капитал усмери ка продуктивном инвестицијама или за економски опоравак - растућа вредност ДСИ-а у периферне економије довеле су до пораста каматних стопа ових земаља. Децембра 2010. Ирска је пропустила уговор, а следе Португалија и Кипар.
Егзистенцијална криза еврозоне почела је 2011. године када су Шпанија и Италија, разлике у државним обвезницама ове две земље одступиле од Пакета за 3 и 6 процентних
бодова стопе прилива које су гурнуле Грчку, Ирску и Португалију на ивицу дужничке кризе. ЕЦБ је одбила да интервенише дуже време, директно доприносећи кризи државног дуга у периоду 2009.-2012.
Преливање у монетарној унији
Много је ефеката преливања које једна економија може имати на другу у монетарној унији, али једини ефекат преливања на који су архитекте из Мастрихтског уговора фокусирани су фискалне мере земаља чланица. Штиглиц је прокоментарисао: „Чини се да некако верују у то
непостојање прекомерног државног дефицита и дугова, те разлике чудом не би настале и постојао би раст и стабилност широм еврозоне.“
Од различитих механизама прилагођавања, теоретичари, оснивачи еврозоне су се очито усредоточили на покушај постизања „флексибилности“ плата. Земље у заједничкој
валутној области не могу учествовати у конкурентској девалвацији девалвирањем њихове
валуте како би њихов извоз био конкурентнији. Али могу да спроведу политике на домаћем плану како би се довела унутрашња девалвације - смањујући њихов реални курс према својим суседима. Главни начин да се то одвија је компримовањем или смањењем плата, што доводи до пада цена. Немачка је свесно спроводила ову политику већ неколико деценија, на
трошак немачких радника, милиона који раде, али живе сиромашно. Ова дугорочна стратегија је интензивирана 2003. године Социјалдемократе / Зелена коалициона влада, која је спровела радикалне реформе система рада и социјалне заштите под називом Агенда 2010.
Јединични трошкови рада и конкуренција
Конкурентност цена у великој мери одређује перформансе за извоз земље, а кључни фактор који одређује цене је номинална јединица трошак рада (номинални јединични трошак рада је однос трошкова рада по запослености до продуктивности - додата вредност по раднику). Јединични трошак рада у Немачкој је престао да расте средином 1990-их. Између 1998. и 2007. пораст јединичних трошкова рада у Немачкој био је нула. Али у остатку еврозоне
у истом периоду просечни трошкови плата углавном су се повећавали с инфлацијом, од око 2 процента годишње. Ова разлика је увелико повећала конкурентност немачког извоза. Дакле, успех немачког економског модела је на рачун, заправо уместо трошка права и животног стандарда радника. Лисабонска агенда, усвојена 2000. првобитно замишљена да учини ЕУ „најконкурентнијом и најдинамичнијом економијом у свету заснованој на знању” до 2010. године укључила је економски стуб, социјални стуб и еколошки стуб. 2005. године Европски савет и Комисија су ревидирали Лисабонску агенду.
Њихова пресуда била је да Агенда није успела да оствари циљ, и тако су одлучили да одбаце социјалне и еколошке стубове и фокусирали се на економски стуб. У 2010. години Лисабонска агенда је поново покренута као нови десетогодишњи план - Стратегија Европа 2020 - „Агенда за нове вештине и послове: модернизација тржишта рада олакшавањем мобилности радне снаге и развојем вештина током животног циклуса у циљу повећања партиципације радне снаге и боље усклађивање понуде и потражње радне снаге“. Утицај ове дерегулације тржишта рада може се посматрати кроз раст удела радника у ЕУ који су под ризиком сиромаштва, пад учешћа радне снаге у добити и кроз друге показатеље.
Структурне реформе
Строгост наметнута од Тројке није била дизајнирана само да поврати „поверење“ на тржишту
у периферним владама, већ и да олакша унутрашњу девалвацију у државама чланицама помоћу шок-терапије. Професор са лондонског универзитета, Џорџ Ирвин описао је инсистирање од стране Комисије као бахатост владе у основи еврозоне и „скоро потпуно непознавање функционисања економија“. „Буџетска равнотежа за националну економију у основи се разликује од оне у фирмама. Зашто? Јер је равнотежа у буџету једна од три међусобно повезана биланса штедње за националну економију. Друга два основна економска биланса су текући спољни рачун и биланс штедње и улагања приватног сектора.“
Систем осмишљен да промовише меркантилистички модел сузбијања плата, ниске инфлације и раста вођеног извозом, потпомогнут валутом по узору на немачку марку, имао је користи за
земљу (Немачку) више него све остале чланице еврозоне. Немачки либерални истраживачки центар повезан са владајућим хришћанским демократима, Центар за европску политику објавио је емпиријску студију „победници и губитници” из евра, двадесет година након његовог увођења. Тиме је утврђено да је Немачка била највећи победник, искористивши 1,9 билиона евра између 1999. и 2017. или око 23.000 € по особи. Холандија била је једина друга држава која је од заједничке валуте добила значајне користи. Француска је изгубила 3,6 билиона евра или 56.000 евра по особи; док је Италија изгубила више од било које друге државе, 4,3 билиона евра или 74.000 евра по особи.
Немачки огроман и константни трговински суфицит - при чему је то држава чији је извоз дужи низ година премашио увоз за скоро 300 милијарди евра – значи за остатак еврозоне стагнацију. Око две трећине овог суфицита настаје трговином унутар ЕУ, смањујући потражњу економија других земаља чланица. Али као резултат оштре фискалне дисциплине примењене услед рецесије није довољна унутрашња потражња у еврозони да одржи немачку индустрију. Сада када је дошло до глобалног успоравања, а раст успорава и Кина због америчких трговинских тарифа и дужничке кризе, овај економски модел је изложен опасности.
Дуг период стагнације
Обраћајући се банкарима у Франкфурту у новембру 2018. године, тада ЕЦБ председник, Марио Драги представио је слабу и крхку природу опоравка еврозоне: „Од 1975. било је пет периода успона БДП у еврозони. Експанзија у еврозони трајала је свега 22 квартала и БДП је порастао за око 10 процената. Супротно томе, експанзија у Сједињеним Државама трајала је 37 квартала, а БДП је порастао за 21 одсто.“
Након деценије рецесије и дубоко успореног раста, раст еврозоне је достигао 2,4 процента у 2017. То се може објаснити великим фискалном експанзијом. Али експанзија се није десила у еврозони; то је био резултат фискалних политика спроведених у САД, Јапану и Кини, у последња два случаја које финансирају њихове централне банке. Таква експанзија се можда не би могла догодити у ЕУ под гушењем произвољне горње границе дуга и дефицита Пакта за стабилност и раст.
Дуга стагнација у еврозони може се делимично објаснити пост-третманом кризних мера штедње који је на периферију применила Тројка, али је архитектура заједничке валуте деловала као кочница за одрживи раст и конвергенцију од првог дана, јер је
евро изграђен на напору да се уведе уставна штедња.
Закључак
Пакт за стабилност и раст није успео да промовише стабилност или раст.
Није успео да спречи кризу државног дуга у ЕУ и није успео да
осигура економски опоравак. Уместо тога, то је резултирало масовним трансфером
богатства најбогатијем сегменту друштва, истовремено уклањајући права запослених, кажњавање радних људи и корисника јавних услуга.
Међународне институције попут ММФ-а и ОЕЦД-а више пута су позивале на повећање улагања држава чланица ЕУ и опуштање ПСР-а. Ревизија ПСР-а ове године представља важну прилику за обликовање будућности европске фискалне политике.
Овај извештај се у великој мери фокусирао на анализу проблема својствених
ПСР-у и процесу европског семестра за разлику од детаљног излагања
предлога за промену. Међутим, наводимо неке принципе који би требало да подстакну напоре левице за обликовање будућности фискалне политике у следећем периоду:
Све расправе о економској и фискалној политици требају да почну признавањем огромних изазова са којима се колективно суочавамо - кретање кроз будућност угроженом климатском катастрофом; планирање за велике промене, које се већ развијају као резултат аутоматизације и дигитализације; и бављење политичком кризом која потиче из растуће неједнакости.
Фискална правила и процес европског семестра који се примењује не треба само опустити, већ и демонтирати. Историјски задатак трансформације наших друштава и економија не може се препустити тржишту. Ту трансформацију треба да омогуће координирано, масовна и
одржива јавна улагања. Улагање у социјално праведну климатску транзицију
не могу обуздати безлични технократи и произвољни бројеви.
Док економисти и међународне институције тврде да је то продуктивно, инвестиције треба искључити из правила о дугу и дефициту да би подстакао економски раст - тачно - левица мора да позива на укидање ограничења трошкова социјалних услуга и адекватан ниво
- Детаљи
На Изборној скупштини одржаној 04.06.2020. године за председника Самосталног синдиката културе Србије изабрана је Драгана Ђорђевић као и чланови РОС-а за мандат 2020 - 2025. година. Донешена је и Одлука да се за председника Савеза самосталних синдиката Србије предлаже Љубисав Орбовић.
- Детаљи
Пандемија КОВИД-19 привремено је зауставила производњу, смањила међународну трговину, редуковала међународни саобраћај и тиме изазвала катастрофалне последице по привреду.
Сведоци смо и застоја и прекида у ланцима снабдевања, смањења улагања и увоза/извоза, трговине на велико и мало, потрошње, затварања образовних и истраживачких институција – и с тим повезаних банкротстава малих и средњих предузећа, масовне незапослености и растућег сиромаштва.
Да ли ће пандемија заувек променити поредак у свету и прети ли опасност од велике задужености и земљама Запада?
О томе у чланку у прилогу.
Свет после короне: Држава благостања или неолиберално варварство?
Професор Чосудовски, познати анти-либерални економиста и директор портала „Глобална истраживања“ чије је седиште у Канади, сматра да је криза изазвана корона вирусом владајућим неолибералним круговима у свету добродошла у борби за даље учвршћење сопствене хегемоније. Као неко који је десет година провео у земљама Азије, Африке, Латинске Америке, Источне Европе и Балкана, био је у прилици да буде сведок наметања разних „програма структурног прилагођавања“ у режији Међународног монетарног фонда и свих зала која су они доносили. Основни елемент свих тих интервенција била је економска манипулација и мешање у унутрашње политичке токове, што је доводило до правих катастрофа и на крају Чосудовског навело да своју књигу посвећену деловању Фонда назове „Глобализација сиромаштва“. Пад реалних зарада, нестајање читавих грана, масовна незапослениост, демонтажа система јавног здравства и сиромаштво биле су само неке од последица „стабилизујућег“ деловања Фонда.
Пандемија је створила предуслове да се са програма „структурног“ пређе на програм „глобалног прилагођавања“. С обзиром да је у највећем броју случајева једина алтернатива која је стајала пред властима била привремено заустављање производње, смањење међународне трговине и редукција међународног саобраћаја, последице по привреду биће катастрофалне. Већ сада смо сведоци застоја и прекида у ланцима снабдевања, смањења улагања и увоза/извоза, трговине на велико и мало, потрошње, затварања образовних и истраживачких институција – и с тим повезаних банкротстава малих и средњих предузећа, масовне незапослености и растућег сиромаштва.
Последице ће бити: масовна концентрација богатства и корпоративног капитала; дестабилизација малих и средњих предузећа, услужних делатности и пољопривреде, што ће (после банкрота) олкшати њихово преузимање од стране „великих“; дестабилизација тржишта рада и даље сужавање права радника; велики раст незапослености; смањење зарада; силовит раст спољног дуга; и лакша приватизација преосталог дела јавног сектора. Идеални услови за тријумф неолиберализма у његовој нацрњој варијанти и огромна добит за оне који су нас све ове године њиме замајавали: власнике крупних капитала и све оне који су на неки начин у њиховј служби - у економскоj, друштвеноj, културној и политичкоj сфери.
Уместо да покаже разумевање за велике инвестиционе подухвате националних влада, ММФ је за њих – како је најавила његова директорка Кристалина Георгиева – припремио преко 1000 милијарди долара за зајмове који ће их коначно гурнути у дужничко ропство. „Најрањивијим члановима“ он већ нуди средства за сервисирање дуга и обећава да неће постављати услове за његово трошење, али остаје чињеница да ће се дуг увећавати и кад-тад морати враћати. На делу је најтврђа варијанта неолиберализма која пре води расту незапослености и сиромаштва, него опоравку.
Као последица кризе дуг ће, дакле, додатно порасти, а тиме и могућност исисавања животних сокова дужника и политичког уцењивања. Владе би стога морале на време мислити о томе како да се спасу од ММФ-ових операција „избављења“.
Опасност од велике задужености надноси се не само над земље Трећег света, него и над земље Запада где су националне владе од почетка кризе дале велика средства за борбу против пандемије, избављење предузећа, социјалне услуге и накнаде за незапосленост. Поред свих тих издатака, прилив у буџет је због пада привредних активности и запослености све слабији. Стога и тамо кредитори стичу моћ да утичу на економске и политичке одлуке влада и странака. Чак и у у САД - где је дефицит федералне владе у 2019. порастао за 26 одсто и износи 984 милијарде долара!
У раљама крупног капитала, државе ће бити принуђене да се приватизују. Чосудовски тврди да се ради о намери да се у што већем броју земаља, под будним оком финансијера, приватизацију читаве државне структуре и сви нивои власти. Притом ће „љуштура“ наизглед суверених влада које раде у интересу народа, опстајати. У САД приватизација је почела одоздо, од општина (Детроит је фактички већ приватизован 2013, а некада моћни Ванкувер и Њујорк су без средстава), а са све већим бројем локалних самоуправа пред банкротом, могућност да се она успешно спроведе само ће расти. Истовремено, дуг домаћинстава у тој земљи достигао је цифру од око хиљаду милијарди долара, при чему влада није учинила ништа како би се каматне стопе смањиле.
И док многи интелектуалци кризу схватају као „пораз неолиберализма“, „прекретницу у светској историји“ и „прилику да се граде нови облици социјализма“ или бар „обнови социјал-демократија“, чињенице указују на супротно. Икона међународне реал-политике, Хенри Кизинџер, човек који је 1974 изјављивао да је „смањење становништва Трећег света приоритет западне политике“, сада изјављује да ће„пандемија корона вируса заувек променити поредак у свету“.
Постаје све oчигледније да нам прети опасност обнове неолиберализма, који ће - ослоњен на силе глобалног капитализма, у условима у којима преовладавају стрепња и страх и где се државе све више приватизују, а велики део запослених и народа остаје лишен средстава и права - прибегавати све ауторитарнијим облицима владања. Без нове стратегије борбе против структура глобалног капитализма и акције усмерене на њихово зауздавање (или промену?), Нови Светски Поредак којим су нас теоретичари завере деценијама плашили може постати наша стварност.
- Детаљи
Криза КОВИД-19 у многим земљама лагано јењава, а постепени повратак радника на посао захтева строгу примену мера безбедности и здравља на раду.У том контексту Светска здравствена организација је 10. маја објавила Водиц за повратак на посао, ције одредјене препоруке изазивају забринутост радника и њихових представника.
Да ли је процењен ризик радног места, обезбедјена адекватна заститна опрема како би се радник безбедно вратио на посао и конацно, да ли је застицен у слуцају да изостане са посла, јер је проценио да му прети непосредна и озбиљна опасност по зивот или здравље?
Одговоре на нека од питања припремила је Европска конфедерација синдиката у свом саопстењу у прилогу.
Mерe безбедности и здравља на раду код повратка на посао и право на изостанак са посла
КОВИД-19 је највећи здравствени, економски и социјални изазов у историји Европске уније. Димензија безбедности и здравља на раду (БЗР) је основни део програма Европске стратегија за ограничавање ширења вируса и одржавање економских активности.
Такође су спроведене бројне националне мере за борбу против ширења КОВИД-19 укључујући и оне који се односе на радна места и долазак на посао. Од избијања епидемије КОВИД-19, радници у многим секторима (већина жене) били су на својим радним местима, борећи се са вирусом, као што је то био случај у здравству, сектору одржавања хигијене и малопродаји. Европа сада улази у нову фазу борбе против пандемије, у којој владе успостављају постепени повратак на посао. Успех ЕУ стратегије изласка из ове кризе зависиће у великој мери од одговарајуће политике БЗР, ако желимо да избегнемо „други талас“ слањем милиона људи назад на посао.
Мере безбедности и здравља на раду, кроз законодавство или колективне уговоре, нуде практичну подршку за повратак на радно место. Кључно је учешће синдиката у креирању таквих мера. Одговарајуће превентивне мере послодаваца помоћи ће да се постигне безбедан и здрав повратак на радно место, а посебно мере физичког дистанцирања и доступност личне заштитне опреме. Оне такође доприносе искорењивању преношења КОВИД-19.
ЕКС позива Европску комисију да се ревизијом Препоруке Комисије (2003/670 / ЕК) у вези са европском листом професионалних обољења осигура да КОВИД-19 буде признат као професионална болест. Такође, тренутни текст је у потпуности недовољан да заштити све раднике на првој линији пандемије, јер се само односи на "заразне" болести узроковане радом на превенцији болести, у здравству, помоћи код куће и другим активностима у којим постоји ризик од инфекције “.
ЕKС поздравља предлог Комисије да се САРС-КоВ-2 (вирус који изазива коронавирусну болест КОВИД-19) укључи на листу биолошких узрочника у анексу III Директиве 2000/54 / ЕК о заштити радника од ризика повезаних са излагањем биолошким агенсима на послу. У овој директиви су наведени различити вируси и подељени у четири групе, од најнижих опасности и ризика (група 1) до највиших (група 4). ЕКС подржава опцију групе 4 која се заснива на јасном законском обавезујућем критеријуму у члану 2 Директиве: висок ризик од ширења вируса на радном месту и у заједници, за сада нема расположивих профилакси или третмана. Слабија класификација може резултирати и слабијом заштитом здравља радника и стога већим ризиком и врло вероватно порастом пандемије међу радном снагом у Европи.
Што се тиче повратка на радно место, организације чланице ЕКС-а известиле су да су различити споразуми и мере предузете на националном или секторском нивоу. Постоји низ мера из одредби о хигијени, социјалном дистанцирању, максималном броју радника и / или купаца по просторији и одредби о личној заштитној опреми за организацију рада, процени ризика и улози синдиката и представника БЗР.
Социјални партнери из угоститељског сектора на европском нивоу преговарају заједничко саопштење о повратку на посао. Такође, Европска федерација синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије (ЕФАТ), обратила се писмом председнику Европске комисије, појединим комесарима и члановима Европског парламента, позивајући се на различите мере које треба предузети у туристичком сектору пре поновног наставка пословања.
По питањима безбедности и здравља, ЕФАТ захтева да радници морају бити сигурни да се враћају на радна места за која је у потпуности процењен ризик, која су сигурна и у складу са смерницама СЗО о безбедној радној пракси, личној заштитној опреми и социјалном дистанцирању. Мора бити усвојен јасан здравствени и безбедносни протокол за све.
Европска агенција за безбедност и здравље на раду (ЕУ-ОСХА) објавила је упутства о повратку на посао, заштити здравља и сигурности радника. Водич је агенција припремила у сарадњи са Европском комисијом и уз допринос трипартитног Саветодавног одбора за безбедност и здравље на раду.
Неки од позитивних елемената у упутствима које вреди поменути су:
- Акценат на посебним мерама које треба предузети на радним местима која нису зауставила своју активност у контексту ширења вируса, где су радници радили од куће, за болесне раднике и за раднике који се враћају на посао. Водич је намењен свим секторима и радницима;
- Позива се на укључивање радника и представника радника у осмишљавање специфичних мера на нивоу предузећа;
- Смернице добијају широк опсег бавећи се како превенцијом КОВИД-19 тако и превенцијом о менталног напора и болести, укључујући право на дисконекцију и успостављање здравих граница између посла и приватног живота;
Посебна пажња посвећује се угроженим радницима и рањивим категоријама радника.
Ово упутство још није обавезујуће, али може имати релевантан утицај на рад синдиката који гарантује безбедност и здравље на раду током пандемије и у предстојећој фази изласка из ње.
Светска здравствена организација је 10.маја објавила водич за повратак на посао који обухвата оцену ризика радног места, мере превенције и права, обавезе и одговорности радника и послодаваца. МКС је идентификовала озбиљне препреке и препоруке које су под знаком питања и које би могле да подрију постојеће стандарде. Елементи који изазивају забринутост:
- Препоручује се физичко дистанцирање од најмање једног метра, што није довољно и мање је него што су то препоручиле многе националне власти;
- Односе се на потребу за „медицинским маскама“ за рад високог ризика, потребне су маске високих перформанси да би се минимизирали ризици у раду са високим ризиком и многе медицинске / хируршке маске не испуњавају овај захтев;
- Ништа се не говори о праву на одбијањеда се обавља посао који представља озбиљан и непосредан ризик по здравље (право укључено у многе националне законе и у релевантне конвенцијаме МОР-а);
- Док са једне стране признају да могу бити у повећаном ризику, говори мало или нимало о заштити рањивих категорија радника - и не потврђује потребу за правом да буду одсутни са радног места ако је оно ризично или када живе или негују оболеле;
- Не говори ништа о тестирању ради идентификације пре-симптоматских / асимптоматских радника;
- Ништа не говори о адекватности процене ризика и мало о суштини
укључивања радника у њихову припрему и усвајање пре повратка на посао;
- Говори мало или нимало о улози послодавца у извештавању, снимању, препознавању случајева повезаних са инфекцијом коронавирусом на радном месту и менталним болестима повезаним са радом и осталим проблемима.
Такође, на глобалном нивоу, УНИ Глобал Унион и шпански синдикати УГТ и ЦЦОО постигли су 12.маја споразум са шпанском телеком компанијом Телефоника којим се обезбеђује право на сигуран повратак на посао за више од 120.000 запослених широм света. Обухваћена подручја укључују: личну заштитну опрему; здравље радника ће бити заштићено кроз мониторинг и тестирање где је то локално могуће; чишћење објеката и поштовање социјалног дистанцирања; успостављање плана у три фазе за осигурање запослених при повратку на посао; успостављање механизама праћења, користећи постојеће одборе за здравље и безбедност или оснивајући КОВИД-19 комисије за одговоре на питања која се између осталог односе на радно место.
Право на изостанак са посла
Право неодласка на посао радницима омогућава да одбију да раде уколико се суоче са озбиљном и непосредном опасношћу.Међународни и европски извори овог права су Конвенција бр. 155 о Здрављу и безбедности на раду, и Оквирна директива ЕУ о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља радника на раду (89/391 / ЕЕЗ).
Право неодласка на посао је загарантовано чланом 8 (4) Оквирне директиве, који директно произилази из члана 13 Конвенције бр. 155 која предвиђа да ће „радник који изостане са посла услед ситуације за коју верује да представља непосредну и озбиљну опасност по његов живот или здравље, бити заштићен од последица у складу са националним условима и праксом". Допуњен је чланом 19 (ф), који предвиђа да послодавац не може тражити од радника да се врати на посао док се не предузму мере за отклањање опасности.
Право изостанка са посла условљено је излагањем радника озбиљном и непосредном опасношћу. То је, дакле, право примењиво на све раднике, чак и ако су неопходни на послу и примењује се све док се суочавају са озбиљном и непосредном опасношћу. Радник који користи то своје право на изостанак са посла не сме трпети штету од послодавца и мора бити заштићен од било каквих неоправданих последица и има право на накнаду.
Право на изостанак са посла је индивидуално право повезано са перцепцијом радника о непосредној и озбиљној опасности. У неким земљама индивидуално право повезано је са колективним правом представника безбедности да спроведу истрагу и предложе даље мере (Шведска, Француска, Белгија).
- Детаљи
Самостални синдикат културе Србије покренуо је поступак за потписивање Анекса ПКУ, преговори су започети у августу 2019., после више сесија преговора крајем фебруара дошло се до усаглашавања већине предложених чланова.Иза тог састанка остало је да се текст напише у форми за потписивање и онда шок Министарство финансија даје негативно мишљење бацајући кценат на јубиларне награде,које су време преговора биле предмет не слагања због висине износа предвиђеног нашим ПКУ који је потписан још 2015.године. Спорно је и што смо убацили подтачку(5) за 40 година,а после наше иницијативе све делатности јавног сектора су кроз допуне својих ПКУ идобиле и 35 и 40 неке 2019.године неке 2020.године,да се не заборави да је наш ПКУ из 2015.године први увео јубиларну награду за 35 година стажа у радном односу.Ми само тражимо да се наша права изједначе са већ датим правима у јавном сектору.Појавом пандемије реговори су прекинути и зато смо упутили иницијативу социјаним партнерима за хитан сатанак и потписивање Анекса.
Текст и пропратна писма достављени су:
Прилог-Анекс
Ани Брнабић,премијеру
Владану Вукосављевићу,министру
Синиши Малом,министру
Бранку Ружићу,министру
Зорану Ђорђевићу,министру
ПРЕДЛОГ
18.05.2020.
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Ана Брнабић,премијер
МИНИСТАРТСВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА
Владан Вукосављевић,министар
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА
Синиша Мали,министар
МИНСТАРСТВО ДРЖАВНЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Бранко Ружић
МИНИСТАРСТВО ЗА РАД,БОРАЧКА И СОЦИЈЛНА ПИТАЊА
Зоран Ђорђевић,министар
На основу члана 246. ст. 1. и 2. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС, 113/17, 95/18 – др. пропис), репрезентативни синдикати: Самостални синдикат културе Србије, Грански синдикат културе уметности и медија „Независност” и Конфедерација слободних синдиката и Влада (у даљем тексту: учесници), закључују
АНЕКС
ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА
ЗА УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА
И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 1.
У члану 15. став 3. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, који је објављен у („Службеном гласнику РС”, број 106/18) иза речи: „односи” брише се интерпункцијски знак тачка и ставља интерпункцијски знак зарез, те додају речи: „а недељни распоред објави у текућој недељи за наредну недељу, у складу са законом.”.
Члан 2.
Члан 17. мења се и гласи:
Став 2) од тачке 1-4 увећање за један радни дан
Став 3) увећање за један радни дан
Иза става 5) мења се текст гласи:
Годишњи одмор по горе утврђеним критеријумима не може се утврдити у трајању дужим од 35 радних дана.
Члан 3.
После Члана 26. Додаје се Члан 26а и гласи:
Запослени има право на накнаду плате у висини 100%основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести,због мере изолације или самоизолације наложене у вези заразне(пандемијске)болести, а која је наступила као непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака,односно службених дужности са лицима којима је потврђена заразна болест или наложена мера изолације или самоизолације.
Запослени оставрује своја права из става 1. овог члана тако што се:
1) за првих 30дана одсуства са рада, ислата висине накнаде плате исплаћије из средстава послодавца, односно буџета Републике Србије.
2. почев од 31.дна одсуства са рада,исплата висине накнаде плате врши се из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате,а из средстава послодавца,односно из средстава буџет Рпублике Србије за преостали износ разлике до 100% осноне плате.
Одсуство са рада из става 1. Овог члана запослени доказује решењем надлежног органа(санитарног инспектора,органа задуженог за прелажење државне границе,царинског органа,изводом из Министарства унутрашњих послова и др.)или извештејем лекара о привременој спречености за рад (дознака) у складу са законом.
Члан 4.
На крају Члана 28. додаје се:
Запослени има право на наканду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора.Овај члан се примењујње у складу са Одлуком Владе РС када буде донешена за јавни сектор (култура,образовање,здравство,социјална заштита,правосуђе,државни органи и др.)
Члан 5.
Чл.30 став 1 тачка 1) подтачка (3) мења се и гласи:
,,(3) здравствене рехабилитације запосленог,,
У ставу 1.тачка 1)после подтачке (8).додаје се подтачка (9) и гласи
,,(9) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног полаожаја запослених у складу са општим актом,,
У ставу 1.тачке 2)после подтачке (4) додаје се подтачка(5) и гласи:
,, (5) за 40 година рада проведеног у радно односу у висини тачке (4)
увећане за 5% ,од 01.01.2020.године.
У ставу 3. број,,2,, замењеује се бројем ,,3,,
Члан 6.
Члан 32.мења став 1. И 2. Мењају се и гласе:
,,Запосленом припада право на исплату новогодишње награде у једнаком износу.
О висини новогодишње награде Влада и репрезентативни синдикати преговараће сваке године у поступку доношења буџета Републике Србије,,
Члан 7.
У Чл.36 после става 1. додаје се став 2. који гласи:
,,Послодавац је дужан да у сагласности са репрезентативним синдикатима у установи донесе акт о критеријумима и мерилима за расподелу средстава из става 1. овог члана,,
Члан 8.
Члан 53. став 3 мења се и гласи:
,,Послодавац је дужан да обезбеди систематски преглед за све запослене најмање једном годишње у складу са законом,,
Члан 9.
Члан 76.мења се и гласи:
За праћење примене, спорна питања и тумачење одредаба уговора надлежна је комисија која се формира на предлог учесника, а сачињавају је по три представника учесника овог уговора.
Комисија је обавезна да учесницима сваких шест месеци доставља извештај о примени овог уговора.
Одлуке комисије су обавезујуће.
За исплату јубиларних награда период 2020-2022 укупна маса средстава је 30.348.845,48,за запослене који се финансирају из будџета РС 6.771.000,00 иа запослене који се финансирају из буџета АП и локалне самоуправе 23.577.845,48.
Још једна напомена укупан број запослених је 178 што не значи да ће бити и коначан,обзиром на све већу угроженост здравља појавом епидемија и пандемија
Члан 10.
Овај анекс ступа на снагу даном објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије,,.
Самостални синдикат културе Србије
Драгана Ђорђевић,с.р.
ГС културе уметности и медија,,Независност
Драгана Милановић,с.р.
Конфедерација слободних синдиката
Смиљана Стокић,с.р.
- Детаљи
Пандемија КОВИД-19 односи људске животе, здравствене системе излаже огромном напрезању и узрокује масивне економске и социјалне кризе широм света.
На тако комплексну кризу, са далекосежним последицама за све, мора се реаговати од стране читавог друштва кроз системски приступ влада које делују заједно са социјалним партнерима у свету рада. Потребан је ефективан трипартитни социјални дијалог и сарадња, повезивање влада и послодавачких и радничких организација да предузму свеобухватну процену мера које ће укључити све димензије (здравствену, социјалну и економску) и осмишљавање ефективних стратегија да би се умириле социјално-економске последице кризе, заштита радника и њихових породица, посебно најрањивијих, од губитка радних места и прихода и предузећа од банкротства. Препорука за запошљавање и достојанствен рад у циљу мира и отпорности МОР, број 205 из 2017, позива да се развију мере као одговор на кризе кроз родно-инклузиван социјални дијалог и да чланови препознају кључну улогу организација послодаваца и радника у овом погледу, узимајући у обзир Конвенцију о слободи удруживања и заштиту права на организовање из 1948. (бр 87), и Конвенцију о праву на организовање и колективно преговарање из 1949., број 98.
Социјални дијалог је кључни инструмент за одговорно управљање комплексним ситуацијама, из најмање три разлога. Прво, кроз размену информација између трипартитних учесника, квалитет стратегија да би одговор на кризу и опоравак били успешнији; друго, социјални дијалог гради заједничку дговорност и обавезу према овим стратегијама, олакшавајући њихову брзо и ефикасно спровођење; и треће, социјални дијалог помаже успостављању поверења које је потребно да се превазиђу разлике и убрза социјална кохезија и отпорност да би државе обновиле своје привреде и друштва дугорочно.
Социјални дијалог у време кризе: шта смо научили из ранијих искустава?
Социјални дијалог, заснован на поштовању слободе удруживања и ефективно признавање права на колективно преговарање, има суштинску улогу у припреми стратегија за унапређење социјалне правде. Социјални дијалог и трипартизам су од највеће важности за демократију и добру управу, компетитивност, стабилност и инклузивни раст и развој. Социјални дијалог у сваком времену унапређује демократску партиципацију у процесима израде и спровођења стратегија за које се грађани највише занимају.
Упркос јединственој природи пандемије КОВИД-19 могу се повући паралеле са ранијим кризама у погледу улоге социјалног дијалога да благовремено и циљано припреми одговоре з аподршку запошљавању и економски опоравак. Посебно управљање финансијском кризом 2008 – 2009. нуди одређене корисне увиде. Од избијања финансијске кризе социјални дијалог се показао као ефективни инструмент за ефикасно управљање кризом у многим државама, и на макро и на микро нивоу. На макро нивоу то је помоћ владама да усвоји важне стимулативне пакете у консултацији са социјалним партнерима који су помогли да се заштите радна места и приходи радника, унапреди одрживост предузећа и убрза опоравак. На средњем нивоу то може бити помоћ осмишљавању одговора на посебне услове у секторима. На микро нивоу, омогућиће послодавцима и радницима и њиховим организацијама да преговарају о иновативним решењима прилагођеним специфичним ситуацијама и изазовима на нивоу предузећа и сектора, као и олакшавање прихватања и подршке за понекад болне мере за реструктурирање предузћа. На међународном нивоу, Глобални пакт за радна места МОР је усвојен да би унапредио продуктиван опоравак усмерен на инвестиције, запошљавање и социјалну заштиту.
Лекције усвојене из ранијих криза:
• државе које су искусиле социјално партнерство и институције добро постављеног социјалног дијалога вероватно ће лакше формулисати брз и ефективан трипартитни одговор.
• владе треба да укључе социјалне партнере у најранији могући тренутак одговора на кризу
• социјални партнери треба да буду проактивни у брзом свођењу проблема актера на тржишту рада на основни ниво
• трипартитни партнери уз политичку вољу могу постићи консензус о циљаним мерама да помогну радницима и предузећима посебно тешко погођеним кризом; контекст кризе може пружити и прилику да се превазиђу претходно супротстављени индустријски односи
• решавање непосредних последица кризе треба да буде праћено обавезом да се приоритет да дугорочној заштити и унапређењу запошљавања кроз одржива предузећа и квалитетне јавне службе, као и да се унапреди пуно поштовање радних стандарда и достојанствен рад;
• слободне, независне, снажне и репрезентативне организације радника и послодаваца, поверење иизмеђу актера и поштовање самосталности социјалних партнера су кључни предуслови за ефективни социјални дијалог.
• социјални дијалог је важан инструмент за превазилажење разлика и изградњу консензуса, али не може бити коришћен као једини инструмент за решавање проблема. Здраве јавне политике и прописи и одговарајући фискални приступ су посебно важни у контексту кризе.
Социјални дијалог као одговор на пандемију КОВИД-19: пракса
Процене МОР одговора држава на кризу КОВИД-19 истичу чињеницу да је социјални дијалог углавном коришћен у раним фазама одговора на кризу у многим земљама.
Што се тиче времена када су социјални партнери укључивани:
Владе многих држава су одмах по избијању кризе укључивале социјалне партнере како би се позабавили кризом и њеним последицама (Немачка, Мароко, Република Кореја и Швајцарска). У неким слујачевима (нпр. Република Кореја) позвале су на подршку организацијама радника и послодаваца. То је убрзало спровођење усвојених ванредних мера, притом признајући додатну вредност укључивања социјалних партнера у све фазе.
Природа социјалног дијалога
Дијалог варира од размене информација и консултација између влада и социјалних партнера (на пример, Боцуана, Француска, Мароко и Велика Британија) до усвајања формалних трипартиних споразума (на пример, Барбадос, Чешка, Данска, Етиопија, Шведска. Имајући у виду социјално дистанцирање, многе земље су покренуле „виртуелни“ дијалог користећи видео конференције (на пример, Чешка, Француска и Шпанија). У неким земљама је успостављен тространи механизам ради осмишљавања одговора на политику и наставка даљег спровођења донетих одлука (на пример, Белгија, Боцуана, Пакистан, Јужна Африка и Швајцарска). У Швајцарској се сада редовни састанци одржавају у оквиру 4 трипартитне радне групе (о правним, фискалним, аспектима радног места и секторским аспектима) у складу са првим трипартитним састанком који је одржан између Савезне владе и социјалних партнера, 5. марта 2020.
На нивоу влада
Неке земље (као што су Јапан, Португалија, Србија и Шпанија) укључиле су у трипартитним консултацијама неколико министара који су одговорни за одређене секторе као што су економија, туризам, рад. У извесном броју земаља (на пример, Аргентина, Чешка, Француска, Република Кореја, Шпанија и Тунис) у дијалог су укључене државне власти највишег нивоа - председник, шеф владе или председавајући парламента. Ова пракса показује значај који се придаје дијалогу са социјалним партнерима и признавање доприноса социјалних партнера од стране владе напорима земље да обузда пандемију КОВИД-19 и ублажи њен економски и социјални утицај.
Мере усвојене кроз социјални дијалог
Мере усвојене кроз социјални дијалог крећу се од хитне акције за заустављање вируса (на пример, повећани финансијски и људски ресурси за здравствене системе), родитељског одсуства за негу деце која више нису у школи, до мера на заштити радних места и радника (на пример, продужење делимичног механизма незапослености, подршка прихода, рад на кратко) и подршке предузећима (за на пример, субвенције за плате, гаранције за кредит флексибилни рокови плаћања пореза и доприноса за социјално осигурање). Након консултација са социјалним партнерима, многе владе у свим регионима (укључујући Аргентину, Азербејџан, Француску, Немачку, Италију, Републику Кореју, Португалију, Шведску и Тунис) најавиле су економске пакете за подстицај ублажавања економских и социјалних утицаја кризе КОВИД-19.
Улога националних институција социјалног дијалога
Ова тела су различита, од формалних институција (као што су економски и социјални савети, национални савети за социјални дијалог, саветодавна већа рада) до ад хок институција. Они окупљају трипартитно социјалне партнере на националном нивоу, владе, послодавце и радничке организације, а понекад и остале интересне групе. У неколико земаља те институције су разговарале о импликацијама и утицају на свет рада (на пример, Боцуана, Чешка, Молдавија, Холандија, Северна Македонија, Србија, Јужна Африка и Јужна Кореја). У Сингапуру, тространо Национално веће сазвано је посебно за разговоре о платама у светлу епидемије КОВИД-19, док је у једној пакистанској провинцији активиран тространи механизам за ублажавање утицаја КОВИД-19 на пословање провинције и радну снагу.
Бипартитни дијалог социјалних партнера
: У неким земљама организације радника и послодаваца одржавале су бипартитне консултације, што им је омогућило да предоче своје предлоге својим владама ради хитног разматрања. У многим случајевима су предложене мере биле фокусиране између осталог и на потребу да се што више заштите рањиви радници (на пример, они који су на боловању или у карантину или у несигурном радном односу) и предузећа, посебно мала и средња предузећа (на пример, Ирска, Мароко, Холандија и Шпанија).
Однос националног социјалног дијалога и дијалога на нижим нивоима
Резултати социјалног дијалога на националном нивоу могу подстаћи дијалог и преговоре на нижим нивоима, као што су секторски и нивои предузећа, као што показује пример Италије.
Трипартитни „Заједнички протокол за регулисање мера за сузбијање и обуздавање ширења КОВИД-19 на радном месту “ потписан је 14. марта између владе и социјалних партнера. Протокол ће бити примењен у свим компанијама и на радним местима која укључују учешће представника радника. Протокол садржи 13 тачака деловања, укључујући мреже социјалне сигурности, паметне радне договоре и свеукупне мере усмерене на одржавање економске активност уз обезбеђивање окружења сигурног рада. Такође, позива социјалне партнере да даље прецизирају мере у индустрији / сектору. Питања попут плаћеног одсуства треба да буду предмет колективног преговарања. На основу тога 24. марта, следећи захтеве синдиката, италијански послодавци у сектору банкарства и синдикална удружења потписали су нови колективни уговор који садржи мере прилагођене потребама банака и њихових запослених, као што су мере о радном времену и терминима клијената. Поред тога, неколико предузећа и синдиката имају закључене споразуме о извесном броју мера које се односе на привремено затварање седишта, прекид производње и тако даље.
Саветодавна функција и функција изградње консензуса међу организацијама социјалних партнера су кључне за ефикасни социјални дијалог: Организације радника и послодаваца су активно укључене у мапирање утицаја кризе на њихове чланове, како би боље разумеле њихове бриге и потребе, саветују их током ових критичних тренутака, утичу на расправе о политици у вези са КОВИД-19 и постижу где је то могуће бипартитни и трипартитни консензус. Питања БЗР, аранжмани плаћеног одсуства, планови континуитета пословања, проширење накнада за незапослене и мере социјалне заштите, су међу кључним темама које укључују ангажовање и напоре организација послодаваца и радника.
Неки прелиминарни закључци
Иако се ситуација у свакој земљи и индустрији разликује и не постоји „једна величина за све“, сви облици и нивои социјалног дијалога ће бити од пресудног значаја у тренутном и наредним периодима.
- Важно је започети процес социјалног дијалога што је раније могуће, како би његов утицај био максимизиран, а социјални партнери морају бити укључени у свим фазама одговора на кризу: од почетних процена потреба за формулисање мера, имплементације, праћења и евалуације.
- Ангажовање државних власти на највишем нивоу у трипартитном социјалном дијалогу са социјалим партнерима повећава кредибилитет процеса.
- С обзиром на знање социјалних партнера о потребама и реалности предузећа и радника, њихово ефикасно учешће у одлучивању може довести до усвајања добро усмерених и ефикасних превентивих мера за помоћ радницима и предузећима и ограничити ширење КОВИД-19 на радним местима, као и усвајања мера подршке радним местима и предузећима.
- Организације социјалних партнера такође играју пресудну улогу у пружању подршке и саветовања послодаваца и радника како да се најбоље суоче са кризом и ублаже њене ефекте.
- Социјални дијалог треба да се бави заштитом потребе најугроженијих радника и предузећа као питањем приоритета, у складу са обећањем земаљама чланица УН да “нико не остане по страни”.
Криза пружа прилику за превазилажење препрека из прошлости, пошто су партнери, с обзиром на тежину ситуације, вољни да оставе по страни своје разлике и усредсреде се на основе.
- Где су институције социјалног дијалога успаване, могу се поново активирати за суочавање са питањима везаним за кризу КОВИД-19 и њене утицаје.
- Модерна технологија може да се користити за олакшавање виртуелних консултација између владе и социјалних партнера, како би се избегли здравствени ризици на личним састанцима.
- Треба водити рачуна да не буде било каквих могућих радњи које могу да поткопају поверење и кохезију који су у раним фазама кризе изграђени између влада и социјалних партнера.
- Мере усвојене кроз социјални дијалог на националом нивоу ће можда морати да прати комплементарни бипартитни дијалог и колективно преговарање на нивоу сектора и компанија ради бољег одговора на потребе одређених индустрија или предузећа.
- Детаљи
Увод
Због епидемије Ковид-19 предузете су и / или је у припреми широки спектар посебних мера и на нивоу ЕУ и на националном нивоу, које се тичу права радника и синдиката.
Међутим, први знаци већ указују на то да неке владе користе кризу Ковид-19 као алиби, као што је то учињено у оквиру економске кризе 2008, како би „привремено“ поткопале и гушиле људска права уопште, а посебно радничка и синдикална права. Владе уводе законодавне иницијативе за смањење синдикалних права било у областима слободе удруживања, структура / процеса социјалног дијалога, колективног преговарања и споразума и колективних акција. Срећом, захваљујући акцији коју су спровеле националне чланице ЕКС-а, уз пуну подршку ЕКС-а, зауставили су до сада ове покушаје, али далеко је од сигурног да неће покушати поново у тим земљама или да неће владе у другим земљама предузети исте те мере.
За ЕКС је то неприхватљиво, јер посебно у кризним временима људска и синдикална права се морају подржавати и чак побољшати. ЕКС стога позива да сваки одговор који сада дају међународне, европске и националне инстанце и власти треба да осигура да предузете мере и / или предвиђене мере не крше стандарде људских права, укључујући права радника и синдиката, већ да промовишу синдикате и колективно преговарање као ефикасан одговор на кризу и на путу ка опоравку.
За ЕКС је кристално јасно да су „Синдикална права = људска права“, стога свака мера Ковид-19 планирана / усвојена на нивоу ЕУ, али посебно на националном нивоу, мора поштовати основне принципе и обавезе као што је утврђено законом о међународним и европским људским правима и као што је између осталог утврђено Међународним пактима УН-а о грађанским и политичким правима и економским, социјалним и културним правима, конвенцијама МОР-а и Европском конвенцијом о људским правима и Европском социјалном повељом Савета Европе. Надаље, ЕКС подсећа да је свако одступање од или ограничавање људских права строго регулисано. Они треба да поштују саму суштину демократских принципа и владавине закона и могу се успоставити само под врло јасним и строгим условима и у и ограниченим околностима.
Одступања од или рестрикције синдикалних права су, као и за друга људска права, подједнако строго регулисане овим међународним и европским законским инструментима и телима која прате њихову примену
Таква одступања или рестрикције:
- могу само да се уведу у време рата или других јавних ванредних стања која прете животима људи
-треба да буду доследна са другим обавезаме државе по међународном закону
- могу се установити искључиво у сврху промовисања општег благостања у демократском друштву
- донета уз пуно поштовање демократских принципа владавине права
- треба да буду усвојена/имплементирана само када је неопходно
- примењена на антидискриминаторски начин
- треба да буду специфична у фокусу
- треба да буду пропорционална процењеном ризику
- треба да буду привремена и контролисана/праћена на редовној основи
- користећи наметљив приступ и
- сачињена и имплементирана кроз стални и интензивни дијалог са репрезентативним организацијама радника и послодаваца
I. Досадашње искуство показује мешовиту слику о поштовању синдикалних права у оквиру кризних мера Kовид-19, укључујући и нека национална искуства која највише забрињавају, али синдикати узвраћају!
ЕКС је обавештена да је, нажалост, било неколико покушаја на националном нивоу да се људска права, а посебно права синдиката, оставе по страни под изговором избијања Ковид-19 и на основама одржавања и поновног покретања економске активности. У Европи, али и широм света, уочена је тенденција злоупотребе хитних овлашћења/декрета за убрзање законодавних амандмана којима се ограничавају синдикална права, која су претходно предложена успешно блокирана због опозиције синдиката.
Док у неколико земаља владе у правилном (трипартитном) дијалогу и консултацијама са социјалним партнерима пружају хитне и одговарајуће мере (нпр. Финска, Холандија, Шведска), у другим земљама владе уводе, често "декретима о хитним случајевима", законодавне иницијативе за смањење радничких и синдикалних права. Акција коју су организовали национални синдикати уз подршку ЕКС-а до сада је зауставила неколико ових покушаја, али далеко је од сигурног да неће поново покушати иста и друге владе. Стога се ЕКС 30. марта обратио свим институцијама ЕУ тражећи између осталог:
- да државе чланице одустану од било какве иницијативе која има за циљ смањење зарада, права и заштите радника или подривања социјалног дијалога
- да Европска централна банка, све финансијске институције ЕУ и националних држава, Европска комисија и државе чланице поставе јасне услове за све врсте финансирања које се пружају компанијама, банкарском и финансијском сектору и услугама од општег интереса: без отпуштања радника, без смањења плата и права, нема поделе дивиденди корисницима јавних средстава.
- Неки национални примери мешања у права синдиката, који су пријављени ЕКС-у:
Хрватска
Хрватско министарство рада и пензионог система је крајем марта, а да се није информисало о консултацијама са синдикатима, израдило Закон о регулисању радних односа у околностима епидемије КОВИД-19 и донело неке значајне промене основних социјалних права, оних која су записана у хрватском Закону о раду.
Закон би “привремено“ између осталог:
- Омогућио послодавцима да смањују плате подзаконским актима предузећа до нивоа минималне плате и укину права радника на исплату једнократних материјалних права, али у пракси би то укинуло колективне уговоре и омогућило послодавцима да једнострано искључују одређене одредбе / материјална права из колективних уговора,
- Привремено суспендовало одређене одредбе Закона о раду допуштајући другачије регулисање права на накнаду плате у случају престанка рада због епидемије КОВИД-19, тј. умањења износа накнаде,
- Омогућио послодавцима да једнострано скраћују радницима радно време (и на тај начин снизио плате) једноставним додавањем анекса њиховим уговорима о раду,
- Омогућио послодавцима да организују годишњи одмор без претходног обавештења у трајању од 15 дана, а укинута би била и обавеза периодичних лекарских прегледа радника запослених на пословима са специфичним радним условима,
- Омогућио послодавцима да једнострано одлуче да организују рад на дислоцираном месту рада; и да неће бити изречене санкције послодавцима који су већ организовали рад на удаљености, али који нису осигурали заштиту безбедности и здравља,
- и на крају, закон би укинуо обавезу консултација послодавца са радничким саветом пре усвајања било које такве одлуке.
Након хитне и снажне реакције чланица ЕКС, Савеза самосталних синдиката Хрватске и Независних хрватских синдиката и уз пуну подршку ЕКС (као и ЕПСУ и МКС) ипак је хрватска влада најавила да одустаје од ових реформи.
Француска
Француска влада усвојила је низ декрета којима је дозвољено одступање од закона о раду за прехрамбени, енергетски, транспортни и логистички сектор за (још није одређено) време ванредне ситуације, како би се повећало редовно радно време од 48 сати / недељно на 60 сати / недељно, смањујући време одмора на 9 сати уместо 11 и суспендујући остатак дана од недеље, како би посао могао да се одвија 7/7, као и једнострано модификовало коришћење смањења радног времена. То представља јасно кршење конвенција МОР и Европске социјалне повеље и угрожава здравље и сигурност радника, што је посебно доведено у питање у време садашње кризе. Ове мере су усвојене без одговарајућег гласања и учешћа парламента, а камоли адекватних консултација са синдикатима.
Мађарска
Пошто је 10. марта на брзину донела закон којим је за време трајања кризе „флексибилизован“ Закон о раду, Мађарска влада је следећег дана, у циљу борбе против пандемије, увела ванредно стање. У вези с тим, четири највећа мађарска савеза су објавила саопштење, у коме су подржали неке од мера које за циљ имају очување радних места, али и изразила забринутост због могућности да наведене промене Закона о раду иду на штету радника. Тачка у којој се каже да послодавац може посебним уговором одступити од одредби Закона о раду у суштини поништава читав тај закон и самосталне колективне уговоре. За синдикате је неприхвативо да је одлуке које се тичу света рада влада донела једнострано, без икаквог саветовања са социјалним партнерима.
Корак даље отишло се 30. марта када је мађарски парламент дао зелено светло закону који предесднику Орбану омогућава да ванредно стање, без допуштења парламента, продужава унедоглед, доноси ванредне декрете, суспендује одређене законе и предузима друге ванредне мере усмерене «на заштиту јавног здравља, безбедности грађана и привреде». У складу с тим, предвиђене су затворске казне за преносиоце «лажних вести» које се односе на вирус и мере владе, и које би у једном тренутку могле да погоде и синдикате.
Генерални секретар Европског савета Марија Пејчиновић Бурић је Нове мере владе дочекала на нож. Она је подсетила да «недефинисано време трајања ванредног стања и немогућност да се оно контролише, не обезбеђује поштовање демократских принципа, и да ванредне мере које ограничавају људска права морају бити сразмерне претњи на коју желе да одговоре».
Јавила се и Европска конфедерација синдиката (ЕКС) која је у својим порукама премијеру Орбану и Европској комисији изразила забринутост због поменутих догађања и јасно истакла да она доводе у питање мађарско поштовање и оданост европским вредностима, регулативи Уније, конвенцијама МОР и Европској социјалној повељи. Поменућемо и реакцију Комитета Европског парламента за грађанске слободе, правду и унутрашње послове од 24. марта, који је Европску комисију позвао да «оцени ли су мере мађарске владе у складу са одредбама члана 2 «Уговора о ЕУ» и земље-чланице подсети на обавезу да те заједничке вредности поштују и штите».
Непосредно пред Васкршње празнике мађарска влада је предложила још једну промену: укидање статуса «јавних службеника» запосленима у култури (што је иначе било дефинисано посебним Законом о раду). Ради се о запосленима у музејима, библиотекама, архивима и јавним културним институцијама. Министарство људских ресурса је предлог нових законских решења «а ради консултације са социјалним партнерима», синдикату ККДСЗ (иначе члану Европског удружења синдиката јавних службеника-ЕПСУ) послало последњег радног дана пред празник, у 19:45! После тога су дошла четири празнична дана, а Министарство је синдикату за изношење свог мишљења оставило време до 8:30 првог радног дана после празника! Ради се о неприхватљивом методу социјалног дијалога, па су ККДСЗ и пет савеза-чланова ЕКС влади упутили хитан допис у коме траже да се одмах крене у процес правог преговарања са социјалним партнерима. Постоји бојазан да би влада сличан став могла заузети и по питању других јавних службеника. Зато је ЕПСУ премијеру Орбану, Европској комисији и Европском парламенту упутила свој допис у коме је изразила забринутост, позвала на хитно повлачење из процедуре поменутог законског предлога и затражила гарантовање права на социјални дијалог и колективно преговарање у читавом јавном сектору.
Пољска
Пољски парламент је 31. марта изгласао предлог закона који озбиљно ограничава социјалне партнере и председнику владе чак омогућава да отпусти чланове СЕС-а. Чланови ЕКС из Пољске сматрају да је могуће да се ради о крају социјалног дијалога у тој земљи. После заједничких протеста и писама које су послале националне партнерске организације (укључујући и чланице ЕКС – ОПЗЗ, Солидарност и ФЗЗ синдикални Форум), 1. априла су европски социјални партнери (ЕКС, БизнисЕвропа, СМЕ Јунајтед и СЕЕП) написали своје заједничко писмо председнику и потпредседницима Комисије и Комесару за запошљавање и социјална права, у коме су изразили забринутост и нагласили да су социјални партнери суштински елеменат социјалног дијалога, и да је то загарантовано међународним и европским законима. Исто тако, нагласили су и чињеницу да је социјални дијалог кључни инструмент у борби против економских и социјалних последица пандемије КОВИД-19 и да би владе свуда у Европи требало да подржавају социјалне партнере и помогну им у њиховим настојањима. Европски социјални партнери су апеловали на Комисију да отвори преговоре са пољском владом како би се нова регулатива одмах повукла.
Португалија
У документу којим је председник те земље прогласио ванредно стање и који се у пракси примењује на основу декрета социјалистичке владе, предвиђено је ограничење темељних радничких права. Нове мере премијеру омогућавају да ограничи кретање грађана, привремено ограничи право на штрајк у виталним гранама као што су здравство, цивилна заштита, полиција и војска, али и у секторима који су од виталног значаја за «производњу и дистрибуцију најважнијих производа и услуга». Поред тога, забрањени су протести, друштвени и верски скупови. Ванредно стање је 15. априла продужено за још петнаест дана, уз додатак два нова елемента: 1. Суспендовања права на штрајк у свим кључним јавним службама и 2. Суспензије права на учешће у изради новог радног законодавства! То право је иначе синдикатима и послодавцима зајемчено Уставом и Законом о раду, али се влада позвала на могућност да би оно могло да омете доношење хитне законодавне регулативе и остварење циљева зацртаних у Декрету о увођењу ванредног стања. Поред тога, ради пружања додатне помоћи запосленима у одређеним секторима, предвиђена је могућност њиховог принудног премештања у оквиру јавног сектора, посебно у здравству. Коначно, радницима у државном здравству забрањен је раскид уговора о раду.
Како би спречила злоупотребе и очувала право синдиката да утиче на доношење новог радног законодавства (пре и после самог доношења), Генерална унија радника Португалије (УГТ-П) јавно је изнела своје бојазни везане за суспензију права на учешће у његовој изради. Ипак, СЕС у пракси наставља са радом, а слично се може рећи и за неформалне консултације са владом, тако да су синдикати уверени да ће и поред формалних ограничења имати погућност да искажу своје мишљење. Што се тиче ограничења права на штрајк, ту фактички није додато много преко онога што је и до сада постојало. За сада није било спорова јер синдикати у поменутим секторима – с обзиром на ситуацију - нису покренули никакав штрајк (мада је додуше онај у јавном сектору, заказан за 20. март, отказан). Чланице ЕКС из Португалије, ЦГТП-ИН и УГТ-П сматрају да је у овом тренутку од кључног значаја будно пратити начин на који ће се донете мере примењивати.
Румунија
У складу са председничким Декретом од 16. марта који је за циљ имао спречавање ширења епидемије и управљање њеним последицама, а у складу са развојем епидемиолошке ситуације - за време ванредног стања ограничена су следећа права: право на неповредивост дома; право на образовање, слобода окупљања, право приватне својине и право на штрајк.
Белгија
Мањинској влади је, уз подршку великог дела опозиције, допуштено да влада законима донетим по хитном поступку, па и области радног законодавства - при чему није дужна да их подноси на расправу ни парламенту, ни синдикатима. За сада, међутим, није било покушаја ограничења сидникалних права.
*
У неким земљама је интервенцијом посланика и синдиката спречено доношење мера које су могле да се покажу разорним по људска и синдикална права:
Бугарска
Председник Румен Радев (иначе социјалиста) ставио је вето на део предлога Закона о ванредном стању који је у парламенту изгласала конзервативна опозиција, а којим је било предвиђено поооштравање санкција за «ширење лажних информација». Да је ова одредба прошла људи би могли бити осуђивани на три године затвора, а стручњаци, новинари, синдикалисти и грађани подвргнути ауто-цензури.
*
Иако је у неким земљама право на штрајк ограничено, у другима синдикати нису оклевали да се њиме користе и покрећу колективне акције (укључујући и штрајкове) како би владе и послодавце натерали да примене мере пуне заштите оних радника који су морали да наставе са радом. Ево неколико примера:
Белгија
После краћих колективних акција, најчешће излазака са радних места, синдикати трговине су успели да у компанијама као што су «Делез» и «Карфур» започну преговоре о додатним накнадама, било финансијским, било у облику додатних одмора. Тако су радници у «Делезу» добили 5 дана екстра одмора и 400 до 470 евра у боновима за исхрану, боновима за куповине и кроз попусте у продавницама фирме, у «Алди-ју» такође 5 дана додатног одмора, за евро увећане бонове за храну и бонове за куповине, док су преговори у «Кори», «Карфуру» и «Мач-у» завршени, али се чека да њихови резултати буду потврђени.
У «Колруит» групацији социјални партнери су потписали уговор којим се предвиђа 30 минута додатног годишњег одмора на сваки радни дан (максимално 5 дана или 36 сати у времену између 9. марта и 30. јуна).Поред тога обезбеђени су и бонуси и ваучери за волонтере у продаји и стручним службама, као и повећање вредности бонова за исхрану за 4 евра.
Сличнио је и са запосленима у «Лидл-у» који ће моћи да користе додатни (мимо званичног) годишњи одмор у трајању од 7 дана. Ово право односи се како на запослене у продаји, тако и на оне у стручној служби. Број слободних сати рачунаће се према сатима који су одрађени у времену између 13. марта и 30. јуна. Синдикати су за све запсолене обезбедили и такозване «еко-ваучере» чија ће вредност бити израчуната у складу са одрађеним бројем сати (максимално до висине од 250 евра). Коначно, запослени који раде на даљину примиће бонус од 3 евра на дан.
Крајем марта синдикати полиције су ради обезбеђења бољих мера безбедности и здравља на раду (добијања маски и осталог) најавили штрајк, али су у међувремену њихови захтеви задовољени. Радници у фабрикама где ради већи број људи са хендикепом, такође су 6. априла најавили штрајк пошто су и даље били на листи предузећа од виталног интереса и стога терани да наставе са радом.
Италија
Пошто су се крајем марта у неколико грана умножили штрајкови, Министарство привредног развоја је 25. марта донело декрет који је заменио онај од 22. марта, и саставило нову листу „дозвољених привредних делатности“. Због тога је дошло до престанка рада у аутомобилској, текстилној и гумарској индустрији, као и у производњи пољопривредних машина.
- Детаљи
Поштоване колеге,
Нека нам је срећан данашњи дан! Сам наш опстанак кроз лоша и добра времена даје нам још више снаге за даљу борбу и још боље резултате, зато што смо били и јесмо део нај најбољег САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ.
Самостални синдикат културе Србије
Драгана Ђорђевић, председник
- Детаљи
Препорука је донесена на основу закључка Владе РС, коју нисмо добили, став синдиката је да директори Установа затраже: заштитну опрему, дезинфекцију свих објеката, шему јавног саобраћаја и потврде за запослене који ће бити ангажовани. Обзиром да је струка апострофирала ову 7. недељу као врло ризичну, рад по препоруци евентуално може почети од 27.4.2020. Овај закључак Владе изнендио је све посленике културе, утолико пре, што Анекс ПКУ који преговаран од августа 2019.год. није потписан, због игнорисања ове исте Владе. Као и увек посленици културе радиће свој посао, иако сви раде од својих кућа све време ванредног стања, а кад буде повећања плата онда је "нормално" да будемо изузети.
Самостални синдикат културе Србије
Драгана Ђорђевић,председник
{gal crop=no width=50% height=auto}vesti/2020/4{/gal}
- Детаљи
Поштоване колеге,
Управо се завршило Председништво СССС, после одржане седнице СЕС-а на којој се расправљало о начину понашања у време ванредног стања.По закључку Председништва све информације убудуће пратићете преко сајта Савеза самосталних синдиката Србије.
По нашем ПКУ молим вас да обратите посебну пажњу на Чл.26.
Самостални синдикат културе Србије
Председник
Драгана Ђорђевић,с.р.
- Детаљи
Поштоване колеге,
Увођењем ванредног стања кабинет нашег Министарства, као и остала Министарства,очекују Уредбу која ће регулисати сва питања. У јутрошњем телефонском контакту са шефом кабинета нашег Министарства ово је и потврђено. Тако да у току дана очекујемо да се наше Министарство огласи и да смернице о понашању запослених у време ванредног стања. У 10 часова данас одржано је и Председништво СССС које је управо завршено, где нас је председник Љубисав Орбовић обавестио да ће се сутра одржати и ванредна седница СЕС-а где ће се разговарати о начину рада у свим секторима као и зарадама у време ванредног стања. После седнице СЕС-а одржаће се поново седница Председништва са свим детаљима и закључцима СЕС-а тако де ће те бити обавештени одмах по завршетку састанка.
За време ванредног стања ОБАВЕЗНО је да се придржавамо свих упутстава,препорука и Уредби кризног штаба Републике Србије.
Самостални синдикат културе Србије
Председник
Драгана Ђорђевић,с.р.
- Детаљи
Поштована Премијерко,
Недавно 12-13/12/2019, са великим задовољством сам организовао европски семинар у Београду. Тема семинара је била реформе јавног сектора на западном Балкану (погледајте извештај у прилогу). Колико могу да приметим, био сам у могућности да закључим да је дефинитвно дошло до напретка у вашој земљи и да су радници партнер укључен у тешке преговоре о реформама.
Ови преговори са преговарачким тимовима Министарства финансија, државне управе и само-управе, рада и социјалне заштите још увек нису завршени. Своју пажњу посвећујем пре свега Анексу гранског колективног уговора. Што се тиче избора који су најављени, плашимо се да то може резултирати да уговора уопште не буде. Ми смо убедјени да у складу са добрим управљањем, намера вам је да надјете одговор на ово питање.
Ви и ја знамо да у секторима као што је култура, 2006. је дошло до драматичног смањења броја запослених. Запослени у овом сектору рачунају на вашу иницијативу да наставите рад на овом питању.
Пре неколико година, сам сам био сведок социјалних консултација у Србији и подржао сам наше организација чланице у овом тешком транзитном периоду. У њихово име, желим да апелујем да још једном узмете у обзир њихове захтеве.
С поштовањем,
Bert Van Caelenberg
Secretary General Eurofedop