Недавна судска одлука у корист члана Самосталног синдиката културе, везана за рад на одређено време, представља значајан допринос развоју судске праксе у области заштите запослених.
Наиме, Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду у корист члана нашег гранског синдиката, чиме је још једном указано на значај заштите запослених од злоупотребе уговора о раду на одређено време.
Овом, другостепеном пресудом, потврђена је одлука првостепеног суда којом је поништено као незаконито решење послодавца, установе културе, којом престаје уговор о раду на одређено време, уместо чега се налаже заснивање радног односа на неодређено време.
Тиме је успешно окончан радни спор који је пред судом водило Одељење за правна, економска и социјална питања Савеза самосталних синдиката Србије, чиме је још једном потврђен значај синдикалног организовања и стручне правне помоћи коју Савез пружа својим члановима у остваривању и заштити права из радног односа.
У овом последњем случају, запослени је код туженог послодавца радио готово десет година у континуитету, на основу више сукцесивно закључених уговора о раду на одређено време, уз повремено ангажовање и по основу уговора о делу. За све то време обављао је послове предвиђене Правилником о организацији и систематизацији радних места установе, што указује на трајну потребу послодавца за његовим радом.
Овај случај отвара важно питање злоупотребе института радног односа на одређено време, уређеног чланом 37. Закона о раду. Према законским одредбама, радни однос на неодређено време представља правило, док је запошљавање на одређено време изузетак, оправдан постојањем објективних разлога који су унапред одређени.
Посебан значај ове пресуде огледа се у правном ставу Апелационог суда да је послодавац злоупотребио појам „пројекта“ из члана 37. став 4. тачка 2) Закона о раду. Наведеном одредбом прописано је да се уговор о раду на одређено време може закључити за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка пројекта.
Из образложења другостепене пресуде произлази да се позивање на пројектно ангажовање не може користити као оправдање за дуготрајно запошљавање на одређено време када запослени у континуитету обавља послове који представљају редовну делатност послодавца.
Ова пресуда посебно је значајна имајући у виду да су слични облици ангажовања присутни у бројним установама културе, али и у другим деловима јавног и приватног сектора. Дугогодишње ангажовање запослених путем узастопних уговора на одређено време, без стварно оправданих законских разлога, доводи до правне несигурности и умањења заштите радних права.
Истовремено, овај случај потврђује потребу за унапређењем законодавног оквира, како би се спречиле злоупотребе узастопног закључивања уговора на одређено време и обезбедила већа сигурност запослења.
Савез самосталних синдиката Србије наставиће да се залаже за измене и допуне Закона о раду којима ће се додатно ограничити могућности злоупотребе овог облика радног ангажовања, ојачати заштита запослених и створити ефикаснији механизми за заснивање радног односа на неодређено време када за то постоје законски услови.