Криза КОВИД-19 у многим земљама лагано јењава, а постепени повратак радника на посао захтева строгу примену мера безбедности и здравља на раду.У том контексту Светска здравствена организација је 10. маја објавила Водиц за повратак на посао, ције одредјене препоруке изазивају забринутост радника и њихових представника.
Да ли је процењен ризик радног места, обезбедјена адекватна заститна опрема како би се радник безбедно вратио на посао и конацно, да ли је застицен у слуцају да изостане са посла, јер је проценио да му прети непосредна и озбиљна опасност по зивот или здравље?
Одговоре на нека од питања припремила је Европска конфедерација синдиката у свом саопстењу у прилогу.
Mерe безбедности и здравља на раду код повратка на посао и право на изостанак са посла
КОВИД-19 је највећи здравствени, економски и социјални изазов у историји Европске уније. Димензија безбедности и здравља на раду (БЗР) је основни део програма Европске стратегија за ограничавање ширења вируса и одржавање економских активности.
Такође су спроведене бројне националне мере за борбу против ширења КОВИД-19 укључујући и оне који се односе на радна места и долазак на посао. Од избијања епидемије КОВИД-19, радници у многим секторима (већина жене) били су на својим радним местима, борећи се са вирусом, као што је то био случај у здравству, сектору одржавања хигијене и малопродаји. Европа сада улази у нову фазу борбе против пандемије, у којој владе успостављају постепени повратак на посао. Успех ЕУ стратегије изласка из ове кризе зависиће у великој мери од одговарајуће политике БЗР, ако желимо да избегнемо „други талас“ слањем милиона људи назад на посао.
Мере безбедности и здравља на раду, кроз законодавство или колективне уговоре, нуде практичну подршку за повратак на радно место. Кључно је учешће синдиката у креирању таквих мера. Одговарајуће превентивне мере послодаваца помоћи ће да се постигне безбедан и здрав повратак на радно место, а посебно мере физичког дистанцирања и доступност личне заштитне опреме. Оне такође доприносе искорењивању преношења КОВИД-19.
ЕКС позива Европску комисију да се ревизијом Препоруке Комисије (2003/670 / ЕК) у вези са европском листом професионалних обољења осигура да КОВИД-19 буде признат као професионална болест. Такође, тренутни текст је у потпуности недовољан да заштити све раднике на првој линији пандемије, јер се само односи на "заразне" болести узроковане радом на превенцији болести, у здравству, помоћи код куће и другим активностима у којим постоји ризик од инфекције “.
ЕKС поздравља предлог Комисије да се САРС-КоВ-2 (вирус који изазива коронавирусну болест КОВИД-19) укључи на листу биолошких узрочника у анексу III Директиве 2000/54 / ЕК о заштити радника од ризика повезаних са излагањем биолошким агенсима на послу. У овој директиви су наведени различити вируси и подељени у четири групе, од најнижих опасности и ризика (група 1) до највиших (група 4). ЕКС подржава опцију групе 4 која се заснива на јасном законском обавезујућем критеријуму у члану 2 Директиве: висок ризик од ширења вируса на радном месту и у заједници, за сада нема расположивих профилакси или третмана. Слабија класификација може резултирати и слабијом заштитом здравља радника и стога већим ризиком и врло вероватно порастом пандемије међу радном снагом у Европи.
Што се тиче повратка на радно место, организације чланице ЕКС-а известиле су да су различити споразуми и мере предузете на националном или секторском нивоу. Постоји низ мера из одредби о хигијени, социјалном дистанцирању, максималном броју радника и / или купаца по просторији и одредби о личној заштитној опреми за организацију рада, процени ризика и улози синдиката и представника БЗР.
Социјални партнери из угоститељског сектора на европском нивоу преговарају заједничко саопштење о повратку на посао. Такође, Европска федерација синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије (ЕФАТ), обратила се писмом председнику Европске комисије, појединим комесарима и члановима Европског парламента, позивајући се на различите мере које треба предузети у туристичком сектору пре поновног наставка пословања.
По питањима безбедности и здравља, ЕФАТ захтева да радници морају бити сигурни да се враћају на радна места за која је у потпуности процењен ризик, која су сигурна и у складу са смерницама СЗО о безбедној радној пракси, личној заштитној опреми и социјалном дистанцирању. Мора бити усвојен јасан здравствени и безбедносни протокол за све.
Европска агенција за безбедност и здравље на раду (ЕУ-ОСХА) објавила је упутства о повратку на посао, заштити здравља и сигурности радника. Водич је агенција припремила у сарадњи са Европском комисијом и уз допринос трипартитног Саветодавног одбора за безбедност и здравље на раду.
Неки од позитивних елемената у упутствима које вреди поменути су:
- Акценат на посебним мерама које треба предузети на радним местима која нису зауставила своју активност у контексту ширења вируса, где су радници радили од куће, за болесне раднике и за раднике који се враћају на посао. Водич је намењен свим секторима и радницима;
- Позива се на укључивање радника и представника радника у осмишљавање специфичних мера на нивоу предузећа;
- Смернице добијају широк опсег бавећи се како превенцијом КОВИД-19 тако и превенцијом о менталног напора и болести, укључујући право на дисконекцију и успостављање здравих граница између посла и приватног живота;
Посебна пажња посвећује се угроженим радницима и рањивим категоријама радника.
Ово упутство још није обавезујуће, али може имати релевантан утицај на рад синдиката који гарантује безбедност и здравље на раду током пандемије и у предстојећој фази изласка из ње.
Светска здравствена организација је 10.маја објавила водич за повратак на посао који обухвата оцену ризика радног места, мере превенције и права, обавезе и одговорности радника и послодаваца. МКС је идентификовала озбиљне препреке и препоруке које су под знаком питања и које би могле да подрију постојеће стандарде. Елементи који изазивају забринутост:
- Препоручује се физичко дистанцирање од најмање једног метра, што није довољно и мање је него што су то препоручиле многе националне власти;
- Односе се на потребу за „медицинским маскама“ за рад високог ризика, потребне су маске високих перформанси да би се минимизирали ризици у раду са високим ризиком и многе медицинске / хируршке маске не испуњавају овај захтев;
- Ништа се не говори о праву на одбијањеда се обавља посао који представља озбиљан и непосредан ризик по здравље (право укључено у многе националне законе и у релевантне конвенцијаме МОР-а);
- Док са једне стране признају да могу бити у повећаном ризику, говори мало или нимало о заштити рањивих категорија радника - и не потврђује потребу за правом да буду одсутни са радног места ако је оно ризично или када живе или негују оболеле;
- Не говори ништа о тестирању ради идентификације пре-симптоматских / асимптоматских радника;
- Ништа не говори о адекватности процене ризика и мало о суштини
укључивања радника у њихову припрему и усвајање пре повратка на посао;
- Говори мало или нимало о улози послодавца у извештавању, снимању, препознавању случајева повезаних са инфекцијом коронавирусом на радном месту и менталним болестима повезаним са радом и осталим проблемима.
Такође, на глобалном нивоу, УНИ Глобал Унион и шпански синдикати УГТ и ЦЦОО постигли су 12.маја споразум са шпанском телеком компанијом Телефоника којим се обезбеђује право на сигуран повратак на посао за више од 120.000 запослених широм света. Обухваћена подручја укључују: личну заштитну опрему; здравље радника ће бити заштићено кроз мониторинг и тестирање где је то локално могуће; чишћење објеката и поштовање социјалног дистанцирања; успостављање плана у три фазе за осигурање запослених при повратку на посао; успостављање механизама праћења, користећи постојеће одборе за здравље и безбедност или оснивајући КОВИД-19 комисије за одговоре на питања која се између осталог односе на радно место.
Право на изостанак са посла
Право неодласка на посао радницима омогућава да одбију да раде уколико се суоче са озбиљном и непосредном опасношћу.Међународни и европски извори овог права су Конвенција бр. 155 о Здрављу и безбедности на раду, и Оквирна директива ЕУ о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља радника на раду (89/391 / ЕЕЗ).
Право неодласка на посао је загарантовано чланом 8 (4) Оквирне директиве, који директно произилази из члана 13 Конвенције бр. 155 која предвиђа да ће „радник који изостане са посла услед ситуације за коју верује да представља непосредну и озбиљну опасност по његов живот или здравље, бити заштићен од последица у складу са националним условима и праксом". Допуњен је чланом 19 (ф), који предвиђа да послодавац не може тражити од радника да се врати на посао док се не предузму мере за отклањање опасности.
Право изостанка са посла условљено је излагањем радника озбиљном и непосредном опасношћу. То је, дакле, право примењиво на све раднике, чак и ако су неопходни на послу и примењује се све док се суочавају са озбиљном и непосредном опасношћу. Радник који користи то своје право на изостанак са посла не сме трпети штету од послодавца и мора бити заштићен од било каквих неоправданих последица и има право на накнаду.
Право на изостанак са посла је индивидуално право повезано са перцепцијом радника о непосредној и озбиљној опасности. У неким земљама индивидуално право повезано је са колективним правом представника безбедности да спроведу истрагу и предложе даље мере (Шведска, Француска, Белгија).