Вести

Потреба за социјалним дијалогом у кризи КОВИД-19

Пандемија КОВИД-19 односи људске животе, здравствене системе излаже огромном напрезању и узрокује масивне економске и социјалне кризе широм света.
На тако комплексну кризу, са далекосежним последицама за све, мора се реаговати од стране читавог друштва кроз системски приступ влада које делују заједно са социјалним партнерима у свету рада. Потребан је ефективан трипартитни социјални дијалог и сарадња, повезивање влада и послодавачких и радничких организација да предузму свеобухватну процену мера које ће укључити све димензије (здравствену, социјалну и економску) и осмишљавање ефективних стратегија да би се умириле социјално-економске последице кризе, заштита радника и њихових породица, посебно најрањивијих, од губитка радних места и прихода и предузећа од банкротства. Препорука за запошљавање и достојанствен рад у циљу мира и отпорности МОР, број 205 из 2017, позива да се развију мере као одговор на кризе кроз родно-инклузиван социјални дијалог и да чланови препознају кључну улогу организација послодаваца и радника у овом погледу, узимајући у обзир Конвенцију о слободи удруживања и заштиту права на организовање из 1948. (бр 87), и Конвенцију о праву на организовање и колективно преговарање из 1949., број 98.
Социјални дијалог је кључни инструмент за одговорно управљање комплексним ситуацијама, из најмање три разлога. Прво, кроз размену информација између трипартитних учесника, квалитет стратегија да би одговор на кризу и опоравак били успешнији; друго, социјални дијалог гради заједничку дговорност и обавезу према овим стратегијама, олакшавајући њихову брзо и ефикасно спровођење; и треће, социјални дијалог помаже успостављању поверења које је потребно да се превазиђу разлике и убрза социјална кохезија и отпорност да би државе обновиле своје привреде и друштва дугорочно.

Социјални дијалог у време кризе: шта смо научили из ранијих искустава?

Социјални дијалог, заснован на поштовању слободе удруживања и ефективно признавање права на колективно преговарање, има суштинску улогу у припреми стратегија за унапређење социјалне правде. Социјални дијалог и трипартизам су од највеће важности за демократију и добру управу, компетитивност, стабилност и инклузивни раст и развој. Социјални дијалог у сваком времену унапређује демократску партиципацију у процесима израде и спровођења стратегија за које се грађани највише занимају.
Упркос јединственој природи пандемије КОВИД-19 могу се повући паралеле са ранијим кризама у погледу улоге социјалног дијалога да благовремено и циљано припреми одговоре з аподршку запошљавању и економски опоравак. Посебно управљање финансијском кризом 2008 – 2009. нуди одређене корисне увиде. Од избијања финансијске кризе социјални дијалог се показао као ефективни инструмент за ефикасно управљање кризом у многим државама, и на макро и на микро нивоу. На макро нивоу то је помоћ владама да усвоји важне стимулативне пакете у консултацији са социјалним партнерима који су помогли да се заштите радна места и приходи радника, унапреди одрживост предузећа и убрза опоравак. На средњем нивоу то може бити помоћ осмишљавању одговора на посебне услове у секторима. На микро нивоу, омогућиће послодавцима и радницима и њиховим организацијама да преговарају о иновативним решењима прилагођеним специфичним ситуацијама и изазовима на нивоу предузећа и сектора, као и олакшавање прихватања и подршке за понекад болне мере за реструктурирање предузћа. На међународном нивоу, Глобални пакт за радна места МОР је усвојен да би унапредио продуктиван опоравак усмерен на инвестиције, запошљавање и социјалну заштиту.
Лекције усвојене из ранијих криза:
• државе које су искусиле социјално партнерство и институције добро постављеног социјалног дијалога вероватно ће лакше формулисати брз и ефективан трипартитни одговор.
• владе треба да укључе социјалне партнере у најранији могући тренутак одговора на кризу
• социјални партнери треба да буду проактивни у брзом свођењу проблема актера на тржишту рада на основни ниво
• трипартитни партнери уз политичку вољу могу постићи консензус о циљаним мерама да помогну радницима и предузећима посебно тешко погођеним кризом; контекст кризе може пружити и прилику да се превазиђу претходно супротстављени индустријски односи
• решавање непосредних последица кризе треба да буде праћено обавезом да се приоритет да дугорочној заштити и унапређењу запошљавања кроз одржива предузећа и квалитетне јавне службе, као и да се унапреди пуно поштовање радних стандарда и достојанствен рад;
• слободне, независне, снажне и репрезентативне организације радника и послодаваца, поверење иизмеђу актера и поштовање самосталности социјалних партнера су кључни предуслови за ефективни социјални дијалог.
• социјални дијалог је важан инструмент за превазилажење разлика и изградњу консензуса, али не може бити коришћен као једини инструмент за решавање проблема. Здраве јавне политике и прописи и одговарајући фискални приступ су посебно важни у контексту кризе.

Социјални дијалог као одговор на пандемију КОВИД-19: пракса

Процене МОР одговора држава на кризу КОВИД-19 истичу чињеницу да је социјални дијалог углавном коришћен у раним фазама одговора на кризу у многим земљама.

Што се тиче времена када су социјални партнери укључивани:
Владе многих држава су одмах по избијању кризе укључивале социјалне партнере како би се позабавили кризом и њеним последицама (Немачка, Мароко, Република Кореја и Швајцарска). У неким слујачевима (нпр. Република Кореја) позвале су на подршку организацијама радника и послодаваца. То је убрзало спровођење усвојених ванредних мера, притом признајући додатну вредност укључивања социјалних партнера у све фазе.

Природа социјалног дијалога

Дијалог варира од размене информација и консултација између влада и социјалних партнера (на пример, Боцуана, Француска, Мароко и Велика Британија) до усвајања формалних трипартиних споразума (на пример, Барбадос, Чешка, Данска, Етиопија, Шведска. Имајући у виду социјално дистанцирање, многе земље су покренуле „виртуелни“ дијалог користећи видео конференције (на пример, Чешка, Француска и Шпанија). У неким земљама је успостављен тространи механизам ради осмишљавања одговора на политику и наставка даљег спровођења донетих одлука (на пример, Белгија, Боцуана, Пакистан, Јужна Африка и Швајцарска). У Швајцарској се сада редовни састанци одржавају у оквиру 4 трипартитне радне групе (о правним, фискалним, аспектима радног места и секторским аспектима) у складу са првим трипартитним састанком који је одржан између Савезне владе и социјалних партнера, 5. марта 2020.

На нивоу влада

Неке земље (као што су Јапан, Португалија, Србија и Шпанија) укључиле су у трипартитним консултацијама неколико министара који су одговорни за одређене секторе као што су економија, туризам, рад. У извесном броју земаља (на пример, Аргентина, Чешка, Француска, Република Кореја, Шпанија и Тунис) у дијалог су укључене државне власти највишег нивоа - председник, шеф владе или председавајући парламента. Ова пракса показује значај који се придаје дијалогу са социјалним партнерима и признавање доприноса социјалних партнера од стране владе напорима земље да обузда пандемију КОВИД-19 и ублажи њен економски и социјални утицај.

Мере усвојене кроз социјални дијалог

Мере усвојене кроз социјални дијалог крећу се од хитне акције за заустављање вируса (на пример, повећани финансијски и људски ресурси за здравствене системе), родитељског одсуства за негу деце која више нису у школи, до мера на заштити радних места и радника (на пример, продужење делимичног механизма незапослености, подршка прихода, рад на кратко) и подршке предузећима (за на пример, субвенције за плате, гаранције за кредит флексибилни рокови плаћања пореза и доприноса за социјално осигурање). Након консултација са социјалним партнерима, многе владе у свим регионима (укључујући Аргентину, Азербејџан, Француску, Немачку, Италију, Републику Кореју, Португалију, Шведску и Тунис) најавиле су економске пакете за подстицај ублажавања економских и социјалних утицаја кризе КОВИД-19.

Улога националних институција социјалног дијалога

Ова тела су различита, од формалних институција (као што су економски и социјални савети, национални савети за социјални дијалог, саветодавна већа рада) до ад хок институција. Они окупљају трипартитно социјалне партнере на националном нивоу, владе, послодавце и радничке организације, а понекад и остале интересне групе. У неколико земаља те институције су разговарале о импликацијама и утицају на свет рада (на пример, Боцуана, Чешка, Молдавија, Холандија, Северна Македонија, Србија, Јужна Африка и Јужна Кореја). У Сингапуру, тространо Национално веће сазвано је посебно за разговоре о платама у светлу епидемије КОВИД-19, док је у једној пакистанској провинцији активиран тространи механизам за ублажавање утицаја КОВИД-19 на пословање провинције и радну снагу.

Бипартитни дијалог социјалних партнера

: У неким земљама организације радника и послодаваца одржавале су бипартитне консултације, што им је омогућило да предоче своје предлоге својим владама ради хитног разматрања. У многим случајевима су предложене мере биле фокусиране између осталог и на потребу да се што више заштите рањиви радници (на пример, они који су на боловању или у карантину или у несигурном радном односу) и предузећа, посебно мала и средња предузећа (на пример, Ирска, Мароко, Холандија и Шпанија).

Однос националног социјалног дијалога и дијалога на нижим нивоима

Резултати социјалног дијалога на националном нивоу могу подстаћи дијалог и преговоре на нижим нивоима, као што су секторски и нивои предузећа, као што показује пример Италије.
Трипартитни „Заједнички протокол за регулисање мера за сузбијање и обуздавање ширења КОВИД-19 на радном месту “ потписан је 14. марта између владе и социјалних партнера. Протокол ће бити примењен у свим компанијама и на радним местима која укључују учешће представника радника. Протокол садржи 13 тачака деловања, укључујући мреже социјалне сигурности, паметне радне договоре и свеукупне мере усмерене на одржавање економске активност уз обезбеђивање окружења сигурног рада. Такође, позива социјалне партнере да даље прецизирају мере у индустрији / сектору. Питања попут плаћеног одсуства треба да буду предмет колективног преговарања. На основу тога 24. марта, следећи захтеве синдиката, италијански послодавци у сектору банкарства и синдикална удружења потписали су нови колективни уговор који садржи мере прилагођене потребама банака и њихових запослених, као што су мере о радном времену и терминима клијената. Поред тога, неколико предузећа и синдиката имају закључене споразуме о извесном броју мера које се односе на привремено затварање седишта, прекид производње и тако даље.
Саветодавна функција и функција изградње консензуса међу организацијама социјалних партнера су кључне за ефикасни социјални дијалог: Организације радника и послодаваца су активно укључене у мапирање утицаја кризе на њихове чланове, како би боље разумеле њихове бриге и потребе, саветују их током ових критичних тренутака, утичу на расправе о политици у вези са КОВИД-19 и постижу где је то могуће бипартитни и трипартитни консензус. Питања БЗР, аранжмани плаћеног одсуства, планови континуитета пословања, проширење накнада за незапослене и мере социјалне заштите, су међу кључним темама које укључују ангажовање и напоре организација послодаваца и радника.

Неки прелиминарни закључци

Иако се ситуација у свакој земљи и индустрији разликује и не постоји „једна величина за све“, сви облици и нивои социјалног дијалога ће бити од пресудног значаја у тренутном и наредним периодима.

- Важно је започети процес социјалног дијалога што је раније могуће, како би његов утицај био максимизиран, а социјални партнери морају бити укључени у свим фазама одговора на кризу: од почетних процена потреба за формулисање мера, имплементације, праћења и евалуације.

- Ангажовање државних власти на највишем нивоу у трипартитном социјалном дијалогу са социјалим партнерима повећава кредибилитет процеса.

- С обзиром на знање социјалних партнера о потребама и реалности предузећа и радника, њихово ефикасно учешће у одлучивању може довести до усвајања добро усмерених и ефикасних превентивих мера за помоћ радницима и предузећима и ограничити ширење КОВИД-19 на радним местима, као и усвајања мера подршке радним местима и предузећима.

- Организације социјалних партнера такође играју пресудну улогу у пружању подршке и саветовања послодаваца и радника како да се најбоље суоче са кризом и ублаже њене ефекте.

- Социјални дијалог треба да се бави заштитом потребе најугроженијих радника и предузећа као питањем приоритета, у складу са обећањем земаљама чланица УН да “нико не остане по страни”.

Криза пружа прилику за превазилажење препрека из прошлости, пошто су партнери, с обзиром на тежину ситуације, вољни да оставе по страни своје разлике и усредсреде се на основе.

- Где су институције социјалног дијалога успаване, могу се поново активирати за суочавање са питањима везаним за кризу КОВИД-19 и њене утицаје.

- Модерна технологија може да се користити за олакшавање виртуелних консултација између владе и социјалних партнера, како би се избегли здравствени ризици на личним састанцима.

- Треба водити рачуна да не буде било каквих могућих радњи које могу да поткопају поверење и кохезију који су у раним фазама кризе изграђени између влада и социјалних партнера.

- Мере усвојене кроз социјални дијалог на националом нивоу ће можда морати да прати комплементарни бипартитни дијалог и колективно преговарање на нивоу сектора и компанија ради бољег одговора на потребе одређених индустрија или предузећа.